Потребна воља у борби против корупције

Да би се постигли резултати у борби против корупције потребна нам је стварна воља, јер, иако смо ратификовали скоро све међунаордне документе у области борбе против корупције и учланили се у готово све асоцијације, ми немамо резултат, истакао је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић.

"Толико је времена потрошено и толико зла нането да заиста стојим на становишту да то више није питање у рангу обичног. То је питање опстанка и није довољан само напор државе, већ је потребан напор целог друштва да се с тим обрачуна", рекао је Шабић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Шабић је истакао да је у десетак година уназад донет огроман број закона, мењано кривично законодавство и да су основане нове установе попут специјалних јединица за борбу против криминала, заштићених сведока и прикривених иследника.

Повереник је пожелео да Нацрт стратегије за борбу против корупције не доживи судбину свих претходних и изразио очекивање да ће и други релевантни фактори дати кроз јавну расправу одређени допринос том документу.

"Али није то прва стратегија коју доносимо. Оно што ја желим и што жели сваки добронамеран грађанин ове земље, то је да стратегија коначно почне даје резултате у борби против корупције", истакао је Шабић.

"Ми имамо изузетно лоше стање када је реч о корупцији, још од 2000. године. У 2006. и 2007. ми смо имали какве-такве помаке у борби против корупције. Земља се пела на лествици глобалног индекса перцепције корупције, добијали смо из године у годину све боље оцене и то је давало право на оптимизам, иако није то био никакав фантастичан резултат", рекао је повереник.

Шабић је истакао да у последњих шест-седам година ми тапкамо у месту и да се уз све те силне напоре и новац који се троши нисмо померили, и да смо чак покварили своју оцену.

Добар закон, али не и без недостатака

Говорећи о закону о слободи приступа информацијама од јавног значаја, повереник је истакао да у тој области имамо један леп, добар и прилично афирмисан закон, али да то не значи да немамо недостатака.

"Имајући у виду неке околности, можда се тај Закон спроводи и веома добро, зависи од аспекта са ког посматрамо. Ако апострофирамо да заправо и нема одговорности за кршење тог закона, мислим на то да прекршиоци готово и не ризикују санкцију, и ако искључимо још једну ствар, а то је да, иако у закону пише да су одлуке повереника коначне и обавезујуће, а да у случају потребе Влада треба да изврши њихово принудно извршење, а да то Влада никад не чини, онда је резултат сјајан", рекао је Шабић.

Истакао је да имамо преко 92 одсто успешних интервенција Повереника и да је то врло добар резултат, чак и за старе демократије.

Шабић је истакао да није добро да толеришемо да неко свесно може кршити закон свестан да неће трпети санкције и да то питање, свакако, треба заоштрити.

"У делу у коме говоримо о одговорности за кршење Закона о слободном приступу информацијама, за прикривање информација од јавности, за неизвршавање обавеза по том закону, и неким другим питањима битним, а у вези с тим, био је припремљен закон пред крај 2011. године, чак је и формално утврђен предлог закона", рекао је Шабић.

Онда је нова Влада, како је рекао повереник, у складу са уставним обичајем да повуче све предлоге старе Владе, што се дешава сваки пут, и што само по себи ништа није лоше, повукла и тај предлоге. Међутим, није га вратила у процедуру.

"Моје схватање је да га мора вратити, управо због ових ствари које сам говорио. Влада мора да инсистира на одговорности за кршење сваког, па и овог закона", рекао је Шабић.

Говорећи о Покрету "Наши" и о Војвођанској партији, Шабић је рекао да је отворио поступак против тих организација.

"Чујем да су сад скинули спорни списак са свог сајта и да остављају само могућност да помоћу свог ЈМБГ-а приступите тој бази података, па да проверите да ли сте ту, али, наравно, и то је недопуштена обрада података и биће интервенција", најавио је Шабић.

Међутим, истакао је да има скоро две и по године како је Повереник поднео двадесетак кривичних пријава поводом злоупотреба бирачких спискова и података бирача поводом уписа у бирачке спискове националних мањина, али ниједна није резултирала кривичним прогоном, а у некима је, како каже Шабић, било мање-више потпуно очигледно ко је и по чијем налогу починилац.