Кад љубав заболи

Подаци о породичном и партнерском насиљу у Србији су алармантни и служе као опомена, упозоравају гошће емисије Око. Поступање надлежних по законима, правилницима и препорукама, али и мењање вредносних система, учење о томе како препознати насиље, неки су од начина да се овај велики проблем бар мало ублажи.

Координаторка Сигурне женске куће Весна Станојевић истиче да је до половине фебруара 11 особа убијено у породичном насиљу, укључујући и двоје деце. Према таквом тренду, до краја године у Србији би и стотину особа могло да буде убијено у породичним свађама.

"Прошле године у Србији је у породичном насиљу убијено 29 жена, али 42 жене жртве насиља дале су изјаву да би биле убијене да нису биле склоњене. Ситуација је алармантна", истиче Станојевић.

Александра Несторов из организације Аутономни женски центар каже да свака институција води различиту евиденцију о броју пријава насиља у породици. Према њеним речима, Републички завод за статистику уочава десет процената више пријава насиља у породици од почетка ове године. 

"То је тренд из године у годину, повећање од 10 процената, али то је врх леденог брега. Највише пријава као резултат има усмено упозорење", каже Александра Несторов.

Весна Станојевић сматра да полиција не реагује се добро. "Напротив, прекјуче је жену муж више пута претукао, па су је послали код нас. Мужа су привели и пустили после пола сата. Уместо да њега хапсе, она је код нас. Док то не буде другачије, имаћемо проблеме", иситче Станојевић.

Кључни проблем у поступању представника институција су лични ставови, сматра Александра Несторов.  "Чим представници  институција донесу одлуку да ће своје личне ставове држати по страни и поступати по закону, правилнику и протоколу, онда ће све бити у реду", сматра Несторов.

Претпрошле године Аутономни женски центар је, према њеним речима, предложио да  се у оквиру измена Закона о кривичном поступку уведе кривично дело проганања. "Министарство правде је реаговало позитивно, али се ништа није десило. То дело и даље немамо у закону", каже она.

Партнерско насиље постоји тамо где постоји емотивна веза. Углавном су жене жртве, и ту је реч о родно заснованом насиљу које произилази из ставова које усвајамо у детињству.

Однос у породици преноси се и на однос са партнером

Психотерапеут Биљана Славковић објашњава да када неко има имамо модел у породици, да учи, да мора да трпи и ћути, то ћемо пренети у однос са партнером.

"Зато деца која су била жртве породичног насиља касније бирају насилне партнере. Ми смо средина са високом толеранцијом на насиље. Зато поготово партнерско насиље пролази као прихватљиво", каже Славковић.

Психичко насиље је честа појава која води оном другом, видљивијем. Све почиње из породице, одрастањем са ниским самопоштовањем. Касније насилник ситуацију користи и добија контролу вређањем и контролом жртве. На жалост, ово насиље је најтеже доказиво, слажу се гошће Ока. Понекад је тешко доказиво и када је физички видљиво.

Наводе и како би се проблеми могли решавати. Од психоедукације у адолсценцији до учења о томе како препознати насиље. 

"Љубомора, контрола, изолација, наметање кривице, то су први симптоми", указује Александра Несторов, аутор водича о томе како препознати насиље.

Жене често затварају очи пред проблемом, сагласне су гошће Ока. Биљана Славковић верује да ћемо другу слику добити када "изједначимо ниво социјалне, економске и друге моћи. Насиље је контрола оних чланова породице који имају више те моћи, а жртве од њих зависе."

Не треба заборавити да свака жена може да буде жртва, кажу гошће Ока, и да нису тачне предрасуде да постоје жене које су склоне да буду жртве. 

Препоручују коришћење других видова психолошке подршке сем породице и пријатеља попут СОС телефона и организација које се баве породичним насиљем. Уз то, неопходно је и мењање вредносног система, јер насилници се ретко мењају, а насиље увек прекида жртва.