Новим катастром лакше до решења

За годину дана колико се примењује Закон о реституцији власницима је враћено 700 пословних простора, зграда и станова површине око 60.000 квадратних метара. Враћено је још толико квадрата грађевинског земљишта и више од хиљаду хектара пољопривредног земљишта и шума. 

Ако захтеви буду пристизали истим темпом, Агенција за реституцију верује да ће их до краја рока, у марту 2014. бити око 35.000. Из Брисела Србији стижу похвале за спровођење реституције.  

Дуг пут морао је Владимир Марковић да превали да би дошао до власништва над хотелом "Београд", који је његов прадеда Владимир Ђорђевић изградио пре једног века. Имовина те трговачке породице национализована је 1948. године. Тек недавно, добили су решење о њеном враћању. 

"Нажалост он данас када га погледамо није у најбољем стању. Он се некада звао Гранд хотел Беогрда и постоје слике из тог периода, још пре рата и то је био другачији случај него што је данас и ми смо уверени да можемо да му вратимо стари сјај", каже Владимир Марковић.

Хотел је до сада био у власништву државе, а Железнице Србије које су га користиле више од 50 година уложиле су жалбу на првостепено решење Агенције за реституцију.

"Спремни смо апсолутно да обезбедимо социјални програм за запослене да их збринемо на неки начин и да омогућимо да та транзиција прође у најбољем могућем реду", каже Марковић.

Опорезивањем враћене имовине пуне се општинске касе и ствара стабилно окружење за директне стране инвестиције, сматрају у Мрежи за реституцију. Нису, међутим, задовољни постојећим законом.

"Сви жељно ишчекују и траже од Владе да се приступи изменама закона и да држава да оно што има, а то је државна имовина која је и даље непописана и предмет злоупотреба. Реституција је један од најбољих начина да се то разоткрије", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Агенција за реституцију месечно донесе и до 200 решења. Тим темпом и ако буде више запослених, убрзаће се повратак имовине. Посао им отежавају нерешени имовинско-правни односи и лоша евиденција непокретности.

"На југу Србије где ви у време одузимања имовина нисте имали формиран катастар, нисте имали катастарске парцеле уопште. Значи одузимана је имовина тако што је дефинисана описно, а онда сад у овој години тражи се да се уради прецизна идентификација као да су тада постојале земљишне књиге. То су неке ствари које су недопустиве", каже Страхиња Секулић,
директор Агенције за реституцију.

Формирање новог катастра, сматрају у Агенцији, олакшаће решавање захтева за повраћај имовине грађанима који их поднесу до марта 2014. године.

За годину дана највише објеката враћено је у Београду, око 400. Међу њима су културни центар Павиљон Вељковић и хотел "Сплендид". Обештећење у новцу, за које је држава предвидела две милијарде евра, биће могуће тек од 2015. године.