Мало донора органа у Србији

Судбина Данице Ћирковић, која није дочекала трансплантацију срца, на најдраматичнији начин упозорава на проблеме грађана чији живот зависи искључиво од људи добре воље и одласка на лечење у иностранству.

Јавни апели и хуманитарне акције све су чешћи, а трка са временом се не добија увек. Правилник Фонда за здравствено осигурање, којим није предвиђено да држава плаћа пресађивање срца у неком страном центру, није проблем, јер је он одавно могао да буде промењен, а новац обезбеђен.

''У последњих неколико година колико се активно бавимо овом облашћу било је више најава да ће доћи до потписивања са Акх клиником у Бечу, да ће доћи до потписивања претприступног уговора са Еуротрансплантом", каже новинарка листа Политика Данијела Давидов Кесар.

Она такође каже да се до данас ништа није променило, упркос променама министра и здравствене власти на свим нивоима и да пацијенти ипак остају препуштени сами себи.

Вршилац дужности директора Клинике за кардиологију КЦС Горан Милашиновић каже да су сви запослени на Клиници одговорни и да морају да буду извршене промене у систему.

''Проблем је у томе што је то један систем који је веома скуп и то је систем који се треба организовати тако што би неко водио рачуна о томе и много стручњака увезао у исто време", истиче Милашиновић.

Према најавама, трансплантација срца могла би од пролећа поново да се ради и у Србији. Наши кардиохирурзи били су на обуци у Француској и Белгији, а у последње време чести су гости Клинике "Ребро" у Загребу.

Директор Клиничког центра Србије Миљко Ристић истиче да је велики проблем опрема, односно апарата који помажу рад срца. Он очекује да ће те апарате добити до средине марта.

У Србији су реткост и трансплантације бубрега и јетре. Нема стручњака, али ни донора, чак ни потенцијалних. У овом тренутку донорску картицу има 80.000 људи.

Да би програм трансплантације заиста функционисао, тај број мора бити десет пута већи, поручује Душан Шћепановић који је ново срце добио у Грацу пре шест година, а чија борба за развој трансплантационог програма у Србији траје много дуже. 

Душан Шћепановић, иначе хируг, каже да прво треба да се промени закон у смислу претпостављене сагласности. Према његовим речима, после 2023. очекује се милион донора. 

У Хрватској је прошле године урађена 121 трансплантација јетре, а у Србији само седам. У Словенији је 28 особа добило ново срце, у Хрватској 44, док у Србији већ 14 година се није догодила ниједна трансплатација срца.

Хрватска има 34 донора на милион становника, Србија нема ни четири.