Ко су Роми из користи?

Од 2005. године, Национални савет ромске мањине, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и Министарством просвете, спроводи акцију уписа ромских ученика у средње школе и на факлутете. Због погодности које су том акцијом омогућене Ромима, све више припадника других народа мења свој национални идентитет у ромски, кажу у Националном савету Рома.

Ромски ђаци који полажу пријемни испит добијају 30 бодова при упису, имају могућност уписа жељене школе, добијања стипендије и смештаја у студентским и ђачким домовима.

Пре две године 21-годишња студенткиња фармације М.М. из Прокупља определила се да своју дотадашњу нациналност замени ромском.

"Ја сам по националности Српкиња и припадник, дакле, већинског народа. За одређене бенефиције сам сазнала кроз лични рад, стога сам се изјаснила као припадник ромске националности. Стекла сам одређене бенефиције које ми доносе велико олакшање", објаснила је М.М.

У Ромском националном савету истичу да већина свој национални идентитет мења у ромски углавном због користи. Портпарол Ромског националног савета Иван Васић каже да их Савет мора прихватити када дођу са потврдом да су Роми.

"Ми смо свесни да нису Роми и свесни смо да ће само искористити афирмативну акцију, а сутра ће престати да буду Роми. Значи то су Роми за једнократну употребу. И они сада представљају проблем", истиче Васић.

Председник Националног савета Рома Витомир Михајловић каже да је циљ да се заустави та "једнократна" припадност ромској националној заједници.

"На тај начин хоћемо да створимо простор да што више припадника ромске националне заједнице буде уписано на факултете", рекао је Михајловић.

Представници ромске националне заједнице писменим путем обратиће се и служби заштитника грађана.

Право на национални идентитет је субјективно и свако може слободно да се идентификује са неком етничком заједницом, каже заменик заштитника грађана Горан Башић.

"Просто то је могуће и изражава потребу и осећања људи. Међутим, ако је то предмет злоупотребе и повод за мењање тог идентитета јесте стицање неког користољубља, онда је то проблем не само моралне природе, већ и проблем на који треба држава да реагује", објаснио је Башић.

У Србији, према последњем попису из 2011. године, живи око 150.000 припадника ромске заједнице. Примена афирмативних мера, намењених школовању ромске популације, до сада се односила на 1.500 средњошколаца и више од 600 студената.