Отказ младим мајкама!

Иако се често говори о планском подстицању рађања, труднице или породиље све чешће остају без посла. Та област детаљно је регулисана законом, али се он најчешће не примењује.

У земљи са најстаријим становништвом и најнижим наталитетом у Европи, послодавци све ређе праштају трудничко или породиљско боловање. Тако је Сунчица Алексић из Кикинде, после "прве шансе", добила дете, а затим изгубила шансу за посао.

"Била сам изненађена, много ме је то погодило. Надала сам се послу. Тамо смо радили у три смене. Ја сам у току тог мог приправничког била унапређена у пословођу и нисам очекивала да ћу добити отказ. Обратили смо се суду и инспекцији и сад тренутно се води судски спор", каже Сунчица Алексић.

Жене све чешће раде на црно, постају технолошки вишак, потписују бланко оставке у случају трудноће. По повратку са породиљског распоређене су на нижа и мање плаћена радна места, примећује Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић.

"Апелујем на све послодавце да, упркос економској кризи, упркос стању на тржишту рада, настоје да се овакве ситуације не догађају и имају свест о својој друштвеној одговорности, а са друге стране, законски прописи не смеју бити оправдање и не смеју бити алиби за дискриминацију", рекла је Петрушићева.

Ако нису запослене на неодређено, шансе да се младе мајке врате на посао значајно су смањене.

"Додатни проблем су и ауторски и уговори о делу које наше законодаврство не препознаје као еквивалент уговора о раду и по тим уговорима жене су запослене и по више година. Није реч само о малим привредницима, у питању су и државне фирме које користе тај начин за своје раднице", каже Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ".

Према проценама, око 30.000 жена у свету годишње изгуби посао због трудноће. За кршење Закона о раду по овим основама послодавац може да плати до милион динара.