Самохране мајке саме и пред законом

Самохрана мајка из Шпаније која је због кризе упала у дугове и којој је претило избацивање из стана одлучила је да, на аукцији, прода неки орган. Закон то забрањује, па јој прети казна од 12 година затвора. Многе мајке широм света имају проблем да преживе кризу, а ни самохране мајке у Србији нису поштеђене.

Једна од њих је Биљана Кнежевић која је подстанар и мајка двоје деце. Једно дете је болесно и иде у специјалну школу. Биљанина примања су дечји додатак од 6.000 динара и мужевљева пензија од 11 хиљада.

"Једанаест година сам удовица и нико није обратио пажњу. Ни социјалну помоћ не примам, немам посла, ни туђу негу и помоћ. Докле ћу овако, не знам. Сналазим се тако што стару изношену гардеробу изнесем на пијацу и продајем", жали се Биљана Кнежевић.

Самохране мајке истичу да је често немогућа мисија да нађу посао.

"Посао не могу да добијем. Када чују да имам 42 године, кажу ми да нема шансе и да траже оне са 20 или 25 година. Још горе је кад чују колико имам деце и колико она имају година", истиче Гордана Башић.

Многе самохране мајке живе без динара и алиментације, често и зато што не знају ни адресу дететовог оца.

"Бесплатан правник ми је рекао да набавим све податке па да дођем, а ја не знам одакле то да набавим. Мене су отпустили из фирме довели су жену која је удата. Живимо од тих четрнаест хиљада, и то до петнаестог фебруара, а после тога ништа", каже Татјана Милетић.

Поједини очеви вратили су се у неке од бивших југословенских република и сада од њих ни трага и гласа. Ни до оних који су у Србији није лако доћи.

"Они се крију, наша држава ништа не чини да дође до тих очева и да плаћа. Када их и пронађу и дођу на суд, то је тако мизерна затезна камата да њима, једноставно, више одговара да не плаћа пет година и да после са 100.000 динара реши проблем", објашњава Душица Радишић из Удружења самохраних мајки.

Надлежни најављују оснивање алиментационог фонда из којег би се самохраним мајкама исплаћивала алиментација коју не могу да добију од некадашњег партнера.

"Онда држава преузима на себе комплетну процедуру у извршном поступку по правосудној судској пресуди. Значи да тражи извршење, да наплати и да оно што је дала овом родитељу, наплати од несавесног родитеља да би се фонд регенерисао", каже Драган Вулетић из Министарства за рад и социјална питања.

У том случају, претпоставља се да би и гоњење несавесних родитеља-дужника било ефикасније, јер би тако новац дуговали држави.