Када "Фејсбук" постане зависност

Све је дужа листа завнисности савременог човека, од којих су многе и бизарне, као што су зависност од соларијума, пирсинга, естетске хирургије. У свету много раније, а код нас пре неколико година, појавила се и зависност од друштвених мрежа, пре свих Фејсбука. Неколико десетина, углавном младих у Србији, већ се због тога лечило.

Данило Глигоровић има 18 година и више од 700 пријатеља на Фејсбуку. Дневно на тој друштвеној мрежи проводи око три сата, па се сматра умереним корисником.

"Дописујем се, а кад ми је досадно одиграм неку игрицу. Постоји и корист од Фејсбука. На пример, у одељењу имамо групу на фејсу. На њој размењујемо информације у вези са школом, контролним, шта треба да се учи", прича Данило.

Они који мисле да им деца на Фејсбуку дневно проведе онолико времена колико седе испред компјутера или лап-топа, често нису у праву, јер и већина телефона новије генерације може да се повеже на интернет.

Тренутак који је за узбуну је онај када дете почне да занемарује пријатеље и обавезе и када, најчешће девојке, почињу да се гоје.

Милан Радовановић из дефектолошког саветовалишта "Ентера" каже да се зависност од Фејсбука највише примећује на почетку другог полугодишта, кад родитељи сазнају за велики број изостанака.

"Када питају дете где је било, оно каже у интернет кафеу на 'Фејсу'", објашњава Радовановић.

Стручњаци подсећају да је непосредна комуникација незаменљива, а виртуелна пуна мана.

"Виртуелна комуникација је знатно сиромашнија од комуникације лицем у лице. Ту не постоје никакви знаци невербалне комуникације. Другачије је куцкати, а другачије причати", наглашава психолог Драган Попадић. 

За лечење ове зависности потребно је најмање годину дана. После тога, следи дужи период током којег се пацијент навикава на умерено коришћење друштвених мрежа које га неће изопштити из реалног живота.