Професорске "тезге" ван контроле

Иако по закону један универзитетски професор мора да има најмање 70 одсто часова на матичном факултету и, уз дозволу Сената, још 30 одсто на некој другој високошколској установи, у пракси се то често не поштује. Ући у траг таквом кршењу закона није лако, јер не постоји регистар запослених професора на универзитетима.

Многи пријављивљују фиктивне спискове запослених професора само да би на тај начин добили дозволу за рад.

Проректор Универзитета у Београду Миодраг Поповић каже да после добијања дозволе за рад неки факултети отпусте професоре и раде са мањим бројем кадрова.

"То има за последицу лошији квалитет наставе и преоптерећеност наставника. Ако погледате сајтове многих високошколских установа видећете предаваче који највероватније нису одржали ни један једини час. То је обмана студената", каже Поповић.

Флуидност приче и радног времена прелива се и на окружење, јер су многи професори ангажовани, на пример, и на факултетима у Црној Гори, или Републици Српској. Колико и како - не зна се.

Декан Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да један професор може да буде седам пута запослен и да има 700 одсто радног времена.

"Чим немате јединствен регистар наставника, чим све није јавно, цела прича је отворена и флуидна", објашњава Ковачевић.

У инспекцији кажу да све то знају. Велимир Тмушић из инспекције Министарства просвете и науке каже да су се и радне књижице продавале како би стајале у досијеима одређених факултета док се уради акредитација и изда дозвола за рад.

"Посао комисије за акредитацију није само да изда дозволу, већ и да провери да ли је та дозвола у сваком тренутку валидна", објашњава Тмушић.

Да би се све поправило, Национални савет за високо образовање обезбедио је програм за креирање комплетног регистра професора, али у њему још нема података.

Срђан Станковић из Националног савета за високо образовање каже да има отпора, јер свака високошколска установа гледа своје интересе.

"Врло је вероватно да постоје разне ствари које високошколска установа не жели да дели са другима, дакле информације шта ради, када ради и тако даље", истиче Станковић.

Проблем је и што су до сада све високошколске установе контролисала само четири инспектора. Надлежни најављују да ће их у овој години бити више, јер ће убудуће сви просветни инспектори моћи да контролишу рад свих образовних институција.