Божићни дар за Кели

Годину дана од објављивања приче на РТС-у и у другим медијима о тешким условима у којима је живела Кели Генчић у Брестовцу код Бора, ова храбра девојка, захваљујући добрим људима, данас, на Божић, коначно је добила своју кућу. Чекајући помоћ, годину дана живела је у смештају Борског центра за социјални рад.

Кели је Кели живела у страћари од десетак квадратних метара, без струје и воде. Са само седамнаест година, марљива и упорна, водила је рачуна о домаћинству и болесној мајци. Сада, коначно може достојанствено да живи.

"Добила сам кућу па сам сада посебно срећна. Најбитније што ћу имати свој кутак и своју кућу и наравно свој дом где ћу моћи нормално да седим и доведем кога хоћу да ме није срамота од било чега", рекла је Кели. 

Каже да има велике жеље у новој кући, и да креће од нуле.  

Кели је рођена у Бечу. Са оцем из Нигерије, по коме је добила име, већ дуже времена покушава да оствари контакт. Мајка Драгица, због болести није дошла на усељење, али јесу они који су јој помагали.

"Божић Бата стигао је и на врата госпођице Кели Генчић. Сећате се тачно пре годину дана, дом у који сте дошли где је Кели са породицом живела у нецивилизованим условима, из тог разлога, уз помоћ добрих људи Кели је данас добила овај дом", каже Снежана Станојевић

Кључеве куће о којој је сањала, Кели је добила захваљујући локалној самоуправи, Министарству рада и социјалне политике и другим дародавцимаи међу којима су и Вечерње новости.

Председник Скупштине општине Бор Драган Жикић каже да је и намештај купљен и да остаје да се набави бела техника, машина за веш, телевизор и фрижидер.

"Водимо рачуна да обезбедимо и довољно огрева и дрва за породицу Генчић и то ће у току ове недеље бити реализовано", рекао је Жикић.

"Свако ко направи неко добро дело осећа се задовољно. Ми смо имали прилику и драго нам је што смо учествовали у овом пројекту да помогнемо колико можемо", каже Слободан Станић из "Стеко центра".

У међувремену, страћара у којој је Кели живела 12 година, постала је уточиште неким другим људима који нису имали куда, каже Кели. Ипак, неке ствари у њеном животу остале су исте. После школских обавеза, ради за надницу или на пијаци, како би издржавала себе и мајку, јер социјална помоћ, тврди, није довољна за пристојан живот.