Србија неславни рекордер

У претходној години забележен је рекордан број захтева за азил из држава Западног Балкана, што у великој мери увећава опасност да безвизни режим за неке земље буде укинут, каже за Дневни аваз експерт за визна питања невладине организације Иницијатива за европску сигурност (ЕСИ) Александра Штиглмајер.

Према њеним речима, у првих десет месеци 2012. године азил је у државама Европске уније затражило 33.500 људи из Западног Балкана, а коначни број ће бити знатно већи, јер у зимским месецима долази до наглог скока броја тражилаца азила.

Досадашњи рекорд забележен је 2010. године, када је у ЕУ стигло 29.680 људи.

Штиглмајерова наглашава да је Немачка најгласнија у захтевима за поновно увођење виза и да она предводи групу држава ЕУ које заговарају брз и једноставан начин укидања безвизног режима.

Опасност да до тога дође постоји, каже Штиглмајерова и истиче да ће процедура бити таква да се безвизни режим суспендује на шест месеци.

"После тога, Европска комисија ће дати извештај о ефектима тог потеза и процену да ли је одређена држава и даље потенцијално место одакле ће опет нагрнути азиланти. Ако процена буде да је држава ризична, покреће се механизам за трајно враћање на визни режим", каже Штиглмајерова.

Према њеним речима, Србија је рекордер по броју захтева за азил. У 2011. години из Србије је у државе ЕУ дошло 13.980 лажних азиланата и она је по томе била на петом месту у ЕУ. Далеко иза ње су Македонија (20), Босна и Херцеговина (28) и Албанија (30).

Све више захтева

Упркос свему што је предузето, подаци за прошлу годину су још гори и све земље Западног Балкана бележе раст броја тражилаца азила.

И даље предњачи Србија са 15.135 азиланата за првих десет месеци. На четвртом месту од пет држава региона је БиХ са 4.095 потенцијалних азиланата.

"Од људи који долазе из Србије чак 90 одсто су Роми, потом долазе Албанци, а најмање је Срба. Из Македоније удео Рома је између 60 и 70 одсто. Из Албаније долазе само Албанци, а из БиХ има и Рома и Бошњака и Срба, а слично је и са Црном Гором", каже Штиглмајерова.

Она истиче да би требало пронаћи решење за тај проблем, јер враћање виза не би било поштено.

"То би погодило милионе људи који не злоупотребљавају безвизни режим, а била би послата врло лоша порука државама које већ раде на испуњавању критеријумаа за увођење безвизног режима", наводи Александра Штиглмајер.

Досадашњи начин решавања тог пробјема, истиче Штиглмајерова, није био добар, јер одговорност не може да буде само на једној страни. "Ствар треба поставити тако да се искористе примери држава које су увеле промене у процедурама за решавање азилантског статуса и те захтеве решавају веома брзо", каже она.

"Заговарамо дуготрајнији приступ овом проблему, јер би стварно било нефер да се визе врате грађанима Западног Балкана. То би уздрмало поверење људи у ЕУ и читав процес европских интеграција", закључује Штиглмајерова.