Студенти желе да се врате у Србију

На преласку између две године, српски студенти у иностранству одржавају годишњу скупштину. Форуми и дискусије односили су се не само на признавање диплома, што би требало да буде далеко ефикасније него до сада, већ и на већу ажурност надлежних институција како би се млади у што већем броју враћали у Србију.

Пошто је дипломирала европско и међународно право у Енглеској, завршила шестомесечну праксу у делегацији Европске уније, Јована Вуковић тренутно тражи посао и одговарајући мастер за наставак школовања, вероватно опет у Европи.

"Увек сам желела да имам неке везе са Србијом, било радећи у неким међународним организацијама, или код нас. Мене највише занима наша мисија у Бриселу, јер сам завршила академију у Бриселу", наводи Јована.

Студенти кажу да је велики проблем онима који су целе основне студије завршили у иностранству, јер, на пример, не могу да користе стипендије Фонда за младе таленте за мастер и докторске студије у иностранству.

"Дипломирао сам на Харварду. Уписао сам постдипломске студије у Лондону, али нисам успео да обезбедим стипендију зато што сам изопштен из овог система због школовања у Америци", наводи дипломац Харварда Лука Бабић.

Организација српских студената у иностранству има три и по хиљаде чланова који студирају на најпрестижнијим светским универзитетима. Потребно им је, пре свега, брже признавање диплома.

"Чула сам да је лакше проћи кроз процедуру ради наставка студија него ради запослења. Оно што ми желимо јесте да они који желе да се врате у Србију могу да се запосле без икаквих проблема, а не да пролазе кроз разне процедуре која могу да трају и више од годину дана", наводи Јована Вуковић.

Ова организација, како наводе, има добру сарадњу са Српском академијом наука и уметности , а Универзитет у Београду им уступа салу за одржавање скупштина. Од разговора са представницима Министарстава доста очекују. Због тога ће, кажу, у наредном периоду бити много присутнији у јавности.