Од Урала до Срема

У потрази за бољим животом, деветочлана породица Риков, Татјана и Артур са својих седморо малишана, превалили су пут дуг 4.500 километара, од Урала до питомог сремског села Нови Карловци. На нови дом и нови начин живота, кажу, није било тешко да се привикну, у чему су им помогле комшије Сремци, људи великог срца. Артурови кажу да сада имају две домовине, Русију и Србију.

Рикови су у Србију први пут дошли туристички, пре две године, на препоруку пријатеља. Допао им се Срем и питоми људи. Тада су одлучили да баш ту буде њихов нови дом.

"Увек се сетим своје породице, маме, тате и тог времена када смо живели у Русији. Ми ћемо некад ићи тамо. Много волим Русију, а такође много волим и Србију. У срцу имам две државе као рођене", каже Татјана Рикова.

Иако многе ствари није знала, будући да никада није живела на селу, од велике помоћи су јој били људи у Срему који су, како истиче, доброг срца, топли, отворени и увек желе да посаветују и помогну.

Док се у Србији води битка за наталитет, дом Рикових преплављен је дечјом грајом. Сви иду у школу, добри су ђаци и није им било тешко да науче да пишу и говоре српски језик.

Подмладак породице Риков каже да им се у Срему највише допала клима и то што су сви друштвени. Према њиховим речима, сви воле Русе, па сви хоће са њима да се друже.

Иако није добро савладао језик, Артуру то није била препрека да започне сопствени посао, у чему му је Татјана, психолог по струци, била велика подршка.

"Не мислим о томе шта ће бити сутра, мислим на данашњи дан. Радим са једном фирмом из Петербурга. Реч је о новим технологијама", каже Артур Риков.

Једна од великих жеља Артура Рика јесте да се у наредној години више бави музиком. У Русији је имао оркестар, па би желео да више времена може да посвети свирању и компоновању.

Доласком Рикових оживели су шорови Нових Карловаца, села са нешто више од 3.000 становника. Некада су и у овом сремском месту живеле многољудне породице. Зато су им Рикови и прирасли за срце, јер их подсећају на неко срећније време када су куће биле пуне живота, а сеоски сокаци врвели од дечје граје.