Решити финансирање јавних сервиса

Србији и другим земљама региона неопходно је транспартентно власништво и излазак државе из власништва над медијима, сагласили су се представници ОЕБС-а, Европске уније и Владе Србије на отварању регионалне медијске конференције о слободи медија у Београду.

Ко су стварни власници српских медија, како смањити утицај политике и крупног капитала на седму силу и како обезбедити стабилно финансирање јавног сервиса - то су биле главне теме регионалне медијске конференције.

Министар културе Србије Братислав Петковић најавио је редефинисање медијске стратегије и постепени излазак државе из власништва у медијима.

Отварајући конференцију, Петковић је рекао да је нова влада у првих 40 дана рада затекла неуређен медијски простор, с медијима којима се не зна прави власник, јавним сервисом у кризи, недовршеним законским пројектима и нејасним државним власништвом у медијима.

Према његовим речима, за медијски простор потребно је усвајање "пакета неопходних медијских закона".

Као приоритете, Петковић је навео јачање и консолидацију постојећих јавних сервиса, РТС-а и РТВ-а, и решавање питања њиховог одрживог и трајног финансирања. То се, како је навео, односи и на јачање дописничке мреже јавних сервиса, али без регионалних јавних сервиса.

Министар је рекоа да питање финансирања Јавног сервиса мора бити решено до пролећа следеће године и додао да ће вероватно морати да се интервенише из буџета да би се РТС спасао.

"Тешко да ће у овој ситуацији да се врши нови притисак на грађане да се повећа наплата претплате", рекао је новинарима Петковић после отварања конференције ОЕБС-а.

Према његовим речима, за РТС ће "у првом тренутку бити неопходна интервенција из буџета". За спас РТС-а, како је навео, постоје разне опције, као што је увођење таксе, али такво решење није прихватљиво за Европу.

Без напретка у слободи медија

Представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић оценила је да у региону нема напретка кад је реч о слободи медија, али да проблем нису закони већ чињеница да се добри закони не спроводе.

Она је истакла да у независну уређивачку политику медија не би требало да се мешају ни држава ни бизнисмени. Мијатовићева је истакла да је потребно "наставити притиске на владе" како би се закони спроводили и постигао напредак.

"Јесмо доживели неуспех, али се боримо. Почели смо добро, израдом закона бољих чак и од неких у ЕУ и међународној заједници, али то није довољно", указала је представница ОЕБС-а.

Дуња Мијатовић је напоменула да су проблеми у свим земљама југоисточне Европе мање-више исти и да се тичу независности регулаторних тела, финансијске независности јавних сервиса, напада на истраживачко новинарство.

Указала је и на питање монопола над медијским простором код политичких и пословних кругова и проблем заштите плурализма медија у региону.

Сви морамо да дамо свој допринос за слободу медија, иако то звучи као готово немогућа мисија, рекла је Мијатовићева и закључила да би "циљ требало да буде враћање достојанства новинарској позицији".

Дежер: Законом елиминисати државно власништво

Шеф делагације ЕУ у Србији Венсан Дежер рекао је да је неопходно законским решењима елиминисати државно власништво у медијима, те обавити поновну анализу медијске стратегије и питања ТВ претплате и регионалних јавних сервиса.

Дежер је навео да су власти у Србији усвојиле медијску стратегију пре годину дана, али да из ње није много тога примењено. Он је додао да је то и разумљиво, јер је земља имала дугу изборну кампању. "Србија се обавезала да ће елиминисати државно власништво у медијима и тај процес је започет, али није јасно како ће се наставити", указао је Дежер.

Он је поновио да би требало створити медијски простор у коме ће постојати транспарентно власништво над медијима. "Очигледно је да ће медији чији су оснивачи органи државне управе бити под неким утицајем својих оснивача", рекао је Дежер.

Венсан Дежер оценио је да политички притисак на медије у Србији није више тако директан, али да сада постоји економски притисак, који се спроводи путем оглашавања и куповине рекламног простора. "Медијски плурализам је успостављен, али то не значи да нема цензуре у Србији", додао је представник ЕУ.

Председница УНС-а Љиљана Смајловић оценила је да је изразито проевропска и можда и најзападнија власт коју је Србија икад имала "довела до најжешће контроле над медијима, до те мере да је, кад су завршили тај посао, било мање опозиционих и независних медија него у време Слободана Милошевића".

Смајловићева је подсетила на извештај о медијима Савета за борбу против корупције који је сачинила Верица Бараћ, приказавши на који начин држава користи паре пореских обвезника како би остварила утицај у медијима и постигла да медији лепо пишу о њој.

"Тај извештај личи на праву крими причу, а претходна влада се понашала као да извештај не постоји и никада није хтела да га стави на дневни ред", указала је Љиљана Смајловић. Нова власт је, како наводи, записала све оно што желимо да чујемо и обећала да ће тај извештај ставити на дневни ред.

На другој медијској конференцији за југоисточну Европу, организованој у сарадњи с Мисијом ОЕБС-а у Србији, учествује око 200 регионалних и међународних новинара и стручњака за медије.