Дража ускоро и званично мртав

У Првом основном суду завршен је процес утврђивања чињеница о смрти команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драгољуба-Драже Михаиловића и очекује се да ће суд ускоро донети решење којим би он и званично био проглашен мртвим.

Пуномоћник Српског либералног савеза у поступку за рехабилитацију Драже Михаиловића, адвокат Зоран Живановић, изјавио је да очекује да то решење буде донето пре почетка процеса за рехабилитацију заказаног за 8. октобар у Вишем суду у Београду.

"Тим решењем утврђује се 17. јул 1946. године као датум његове смрти", рекао је Живановић. Он је новинарима испред Првог основног суда рекао да је то решење било неопходно како би се наставио и завршио процес рехабилитације пред Вишим судом.

Живановић је рекао да се решење доноси "на основу пресуде која је постојала, написа у тадашњим медијима и на основу налаза државне комисије за утврђивање тајних гробница".

На питање како тече процес рехабилитације Михаиловића, Живановић је рекао да треба да буду саслушана још два сведока.

Београдски адвокат Радиша Богдановић, који је почетком јула именован за Михаиловићевог привременог заступника, рекао је да ће се, када то решење постане правоснажно, та чињеница смрти уписати у матичну књигу умрлих.

То што Михаиловић није уписан у матичну књигу умрлих, како каже Богдановић, "показује колика је била комунистичка острашћеност".

"Да знате колика је комунистичка острашћеност била да човеку нису дали да буде уписан у матичну књигу умрлих. Не само Дража Михаиловић него и други који су побијени са њим", истакао је Богдановић и додао да се на основу тога види да Дража није сарађивао са Немцима.

Испред Првог основног суда, пола сата пре почетка рочишта, окупили су се чланови Равногорског покрета, који су држали велики транспарент – "Поносни смо на Чичина дела, уз њега је Србија цела".

Поштоваоци Михаиловића имали су и заставу Српског сабора "Заветници" и заставу на којој је писало "С вером у бога, слобода или смрт".

Без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, пошто нема званичних података о томе где је и кад погубљен и сахрањен.

Сходно Закону о ванпарничном поступку, за мртвог се може прогласити особа о чијем животу није било никаквих вести у последњих пет година, а од чијег рођења је прошло више од 70 година.

За мртву се може прогласити и особа која је нестала у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу, а о чијем животу није било никаквих вести шест месеци. Особе које су нестале у току рата, а о чијем се животу ништа није знало годину дана од како су престала ратна дејства, такође се могу прогласити умрлима.

Током поступка за рехабилитацију, који траје више од годину дана пред Вишим судом у Београду, ни предлагачи рехабилитације нити суд нису успели да прибаве доказ о Михаиловићевој смрти од Безбедносно-информативне агенције, Историјског архива и матичара општине Ивањица у којој је Михаиловић рођен.

Једини траг о Михајловићевој смрти, који су суду доставили предлагачи, био је извештај листа Борба који је 18. јула 1946. објавио да је над Михаиловићем извршена смртна казна стрељањем дан раније.

Државна комисија за тајне гробнице стрељаних после Другог светског рата утврдила је да је Михајловић стрељан на Ади Циганлији 17. јула 1946. године.