Пут ка самосталном животу

У правој малој породици, Јасмина већ осам година живи са Срђаном, Зорицом и Надом, некадашњим цимерима из центра за смештај особа с интелектуалним тешкоћама у Сремчици. Оно што је тада било незамисливо сада је свакодневница - кувају, раде, баве се спортом.

"Мени је лепше у стану него у Сремчици, јер је тамо било затворено, не можеш никако да се крећеш, има нека ограда, овде се ослободиш у стану, бавиш се спортом сваки дан, овде је лепше да уредиш све, што ја волим", каже Јасмина.

Што су корисници самосталнији и асистенти их ређе посећују. Самоосталан живот, кажу психолози, поспешује њихов напредак и развија свест о сопственим потребама и правима.

Пројекат се реализује и у сарадњи с београдском општином Савски венац, која од недавно за то добија из претприступних фондова Европске уније.

Менаџер пројекта у општини Савски венац Драган Лукић каже да је обезбеђена могућност да две групе људи решавају своје проблеме.

"Једна група су интерно расељена лица који се едукују и улазе у систем социјалне заштите, а друга особе с инвалидитетом које имају потребу да им се таква врста услуге односно помоћ даје", наводи Лукић.

Међу онима који помажу самосталним станарима, али и породицама које у свом домаћинству имају особу с инвалидитетом је пет асистената са Косова и Метохије. Тако је Призренац Срђан Ристић сада као члан породице Мехмедовић.

"Везујем се за људе кад ми прија неко. Ова породица ми се на неки начин одужи", каже Срђан Ристић, асистент Асоцијације за промовисање инклузије Србије.

У Србији живи око 700 хиљада особа с инвалидитетом. Велики број њих и даље је у некој од 9 институција за особе са интелектуалним тешкоћама. Истовремено, иако је пројекат самосталног становања ушао у Закон о социјалној заштити, за њега није било места у буџету.