Неће бити реформа реформе

Међу седам немачких захтева за прикључење Србије Европској унији посебно тежиште је на лошем стању у правосуђу. Свесни да су измене неопходне, из Министарства правде поручују да је рад на томе започео, а да ће ефекти ускоро бити видљиви.

Нове реформе неће бити, јер за то нема ни новца, ни времена. Министар Никола Селаковић каже да је реформа дуг процес који може да траје и више од две деценије.

"У Србији је реформа започета и на самом почетку дала је лоше резултате које морамо да исправимо и да наставимо са новим реформским курсом", рекао је Селаковић.

Министарство је формирало пет радних група које раде на изменама и допунама више од 10 кључних системских закона - о мрежи судова, јавном тужилаштву, судијама, парничном и кривичном поступку и о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

То је на трагу онога што се од Србије тражи на путу евроинтеграција, а што су немачки парламентарци конкретизовали. 

Министар правде и државне управе каже да су њихови захтеви јасни и да се могу сабрати у неколико речи.

"То су на првом месту независност, правосуђе ослобођено од политичких притисака, правичност, ефикасност, као одговорност у раду новог правосуђа", рекао је Селаковић. 

Србија је једна од земаља из којих Међународном суду у Стразбуру стиже највише жалби, између осталог и због мањкавости кривичног поступка. Кривични законик неће се мењати у потпуности, већ ће бити промењени само одређени делови.

"Дилема је да ли оставити да се у току истраге коју води јавни тужилац искључиво јавни тужилац бави и доказима који иду у прилог одбране или би то требало да ради судија, или одбрана уз нека додатна овлашћења", каже судија Уставног суда Србије Горан Илић.

Стручњаци напомињу да је потребно неке ствари прво испробати у пракси, па их дефинисати кроз закон. Тако ће након три године од ступања на снагу и закон о одузимању имовине пористекле из кривичног дела бити измењен.

Илић каже да је неопходно да се дирекција која управља том одузетом имовином учини ефикаснијом, оперативнијом, јер се показало да је кадровски, материјално недовољно спремна да прихвати један такав изазов који тај закон носи, а то значи велики број средстава, имовине и свега онога што је у поступцима одузимано.

Једна од највећих мањакавости на које су указивали и немачки парламентарци и Савет Европе, јесте реизбор судија и тужилаца. То се у међувремену решава, па ће их се већина до 22. септембра вратити на посао. Наредних дана Уставни суд одлучиће и о преосталих 300 жалби.