Борски алпинисти на крову Европе

Чланови икстрим клуба "Рок енд Ајс" из Бора, освојили су највиши врх западне Европе Мон Блан, висок 4.810 метара, само два месеца након незапамћене трагедије у којој је девет алпиниста изгубило живот у покушају да освоје тај врх.

Била је то прва експедиција из Србије која се одважила да истим путем крене у освајање Мон Блана након несреће у којој је био повређен и Нишлија Милош Јанковић.

Најопаснији део на тој деоници познат је под именом "кулоар смрти", који се савладава на око пола пута до врха, каже за Танјуг вођа овог подухвата Звонко Трифуновић.

Према речима Трифуновића успон је био изузетно тежак јер је дувао снажан ветар, који овај алипиниста није доживео ни током освајања врха Ама Даблам високог 6.812 метара на Хималајима.

"Човек који није пробао чоколаду, слатко не може да му се објасни. Тај осећај је јединствен. Током самог изласка све вам је тешко, али кад се изађе на врх онда се све заборави и срећа је невероватна", објашњава Трифуновић.

Њему је то био трећи успон на врх старе Европе.

"Временска прогноза није била добра, а није било ни времена за озбиљне припреме које подразумевају успон на неколико нижих европских врхова. Зато смо одлучили да одмах кренемо у Француску где смо из познатог зимског центра у Шамонију одмах кренули у освајање Мон Блана", каже Трифуновић.

Ни за његовог клупског колегу Роберта Мишића, алпинисту и спелеолога, ово није био први успон на тај врх, али је свакако један од најузбудљивијих.

"Током успона на Мон Блан доживели смо сва годишња доба, са врелих 30 степени у подножју планине стигли смо на невероватних минус 10 близу врха", каже Мишић.

"Кад баците поглед на било коју страну, ту су све врхови од преко три, три и по хиљаде метара. Овде излазите из једног појаса вегетације где има траве, где видите мрмоте и дивокозе, где су орлови и улазите у један сасвим други свет, који је окружен стенама, снегом и ледом", објашњава алпиниста Мишић.

Мишић подсећа да је жеља да се врх освоји главни мотив за овакве подухвате и подсећа да је алпинизам у Србији и даље јако скуп спорт, јер је за најосновнију опрему неопходно око 2.000 евра.

Поред Трифуновића и Мишића у експедицији је била и планинарка из Бора Анђелка Стојановић за коју је то био први успон на овај врх у источној Француској, те је одустала на 4.000 метара, одакле се вратила у планинарски дом "Аиг ду Гоутер".

"Ово је мој први врх преко 2.000 метара који сам уопште покушала да попнем", каже Анђелка Стојановић додајући да је пошла без превеликих очекивања да види само колико може и испроба своје капацитете.

"То што сам успела да се попнем на 4.000 метара за мене је стварно невероватан успех. Чекали су ме, нисам брза као они, али сам ипак и са ранцем, који је био тежак 15 килограма, успела да изађем на 4.000 метара", прича Стојановићева.

Планинарка каже да је најјачи утисак на њу оставио поглед на облак, који је био испод њих.

За алпинисте никада нема одмора, али ни довољно новца поручују у шали чланови борског клуба "Рок енд Ајс".

Иако се скоро три деценије бави алпинизмом, вечити сан Звонка Трифуновића, једног од најискуснијих алпиниста у Србији је успон на Цера Торе, висине 3.180 метара у Патагонији, један од најтежих алпинистичких смерова на свету, чије освајање већ најављује за почетак наредне године.