Двоструки шампиони

Жељку Димитријевићу пошло је за руком да на Параолимпијских игара у Лондону освоји злато у бацању чуња. Димитријевић са још 12 спортиста из Србије брани боје наше земље на том такмичењу. Сви они имају мању подршку него професионални спортисти - а више тешкоћа.

Димитријевић се за злато спремао на терену јединог атлетског клуба за параолимпијце. Тај клуб основали су параолимпијски репрезентативци, међу којима је и освајач прве медаље на тим играма за Србију Драженко Митровић.

"Када постигну резултат код њих је то дупло јаче изражено него код нас, јер су постигли у околностима у којима јеси. Онда те то тера још више на доказивање. Ја то могу, нисам што сви мисле и онда проради и онај чувени инат", рекла је дефектолог Дома за одрасла инвалидна лица Ивана Зубер.

Према њеним речима, све је почело са Драженком који је био њихов станар, а сад се наставља и са успесима Жељка Димитријевића.

Неке је недостатак конкуренције спречио да стигну до Игара. Данијела Јовановић, рођена без шака и стопала, освојила је Елбрус и 18 медаља у пливању. Али, у Србији нема с ким да одмери снагу на бициклу.

"Разговарала сам са другом који није особа с инвалидитетом, питала сам га зашто не крене на неки спорт, макар на пливање. Он ми је рекао да нема воље. Ја вам кажем то је грешка, немојте да кажете да немате вољу за спорт. Ја ево имам, обожавам спорт", рекла је Данијела Јовановић.

Једина бициклисткиња с инвалидитетом у Србији да би остварила норму мора да се такмичи у иностранству. И не одустаје.

Учешће на великим такмичењима и освајање медаља, особама с ивалидитетом помаже да се осећају прихваћеним у друштву.

Душка Стојисављевић из Асоцијације за промовисање инклузије Србије каже да спорт јесте значајно средство за аутомотивацију посебно за људе који су увек зависили од помоћи.

"Кроз спорт могу да се доказују, поспешују мотивацију, посебно у групи, имају прилику да упознају нове људе и њихово самопоуздање је веће, још ако постигну резултате и та медаља је значајан чинилац у поспешивању њиховог самопоуздања", наводи Стојисављевићева.

Велика пажња друштва некада је отежавајућа околност. После одлуке параолимпијца Оскара Писторијуса да с протезама за ноге трчи на недавним Летњим олимпијским играма, негодовали су неки атлетичари. Међутим, не и најбољи.

Победник трке на 400 метара Џејмс Кирани је, у знак поштовања, тражио од Писторијуса, који је последњи стигао на циљ, да замене беџеве с именима на дресу.