Суша угрожава реке

На Дунаву, од Бездана до Смедерева, на Сави од Сремске Митровице до Београда и на Тиси код Титела водостај је испод пловидбеног нивоа али пловидба није угрожена. Суша је утицала и на горњи ток Топлице, Колубару, Стари Бегеј, Брзаву, Љиг, Јабланицу, Власину, Лугомир и Лим које су досегле биолошки минимум. Неповољне хидролошке услове можемо очекивати и наредних дана.

Низак водостај приметили су и аласи у Земуну иако Дунав на том делу тока није угрожен. Уз високе температуре, кажу, риба нема довољно кисеоника па се слабо креће, храни и крије у већим дубинама, олупинама и испод сплавова. Душан Божић, који од Дунава живи већ 20 година, очекује да ће пад водостаја и додатно смањити број рибе.

"Највећи проблем је у природним плодиштима овде, где су канали баре запуштени небригом свих живих и који више нису повезани са Дунавом. Сва млађ је поцркала није могла да дође до Дунава, да побегне у матицу где је остало воде и кисеоника, комплетан мрест који је остао тамо је упропаштен", каже Божић.

У Београдској капетанији кажу да је на неким рекама пловидба отежана али да бродови не стоје. Због ниског водостаја, с друге стране, пловидбе нема на току Дунава између Румуније и Бугарске. Уколико се ниво река настави да опада и пловидба у Србији могла би да буде угрожена на појединим тачкама.

Шеф Лучке капетаније Београд Бранислав Милишићкаже да барже које су са високим газовима биће угрожене посебно сектор Футошки где има око 2,5 метра, а ако дође до опадања тај сектор може бити угрожен.

"Што се тиче Београда ми немамо никаквих проблема", каже Милишић.

Метеоролози прогнозирају да ће суше бити једна од последица климатских промена које се већ виде и у Србији. Овог јула у Београду забележена је и највећа просечна температура-чак 26,7 степени.

"Може се очекивати да ће температура даље да расте, да је ово подручје на ком се очекују суше и да се мора посветити пажња располагању водним ресурсима јер се за европу се предвиђа несташица воде, нарочито воде за пиће", каже метеоролог Верица Гбурчик.

Ако се речна корита не напуне имаћемо проблем и са производњом струје али ће ипак највећи терет поднети пољопривреда. Ове године се тако може очекивати смањење приноса пољопривредних култура а уколико би водостај наставио да опада додатне трошкове имаће и они који пољопривредне производе превозе рекама.