Има ли Брисел свог фаворита на америчким председничким изборима

Готово да нема области у којој су Европљани и Трампова администрација у претходне четири године били на истим позицијама.

Трамп је јавно поздравио излазак Велике Британије из ЕУ, као и могућност да друге земље чланице крену истим путем, као први амерички председник од Другог светског рата чија политика није подршка европским интеграцијама. Актуелни председник САД је својим савезницима у Европи запретио изласком из НАТО-а, поручујући да Сједињене Државе више неће да финансирају њихову безбедност уколико не повећају издвајања за одбрану. 

Трампова администрација конфронтирала је Европљане и претњама трговинским ратом и увођењем тарифа на производе из ЕУ.

Брисел сада чека исход избора пре него што одлучи да ли ће узвратити контрамерама на неке од потеза Вашингтона, или покренути преговоре за укидање неких од уведених тарифа.

Трамп је повукао САД из Париског споразума о борби против климатских промена, коју Европљани сматрају кључном политиком у наредном периоду, упркос различитим покушајима, пре свега француског председника Макрона, да га од тога одврате.

Ни у спољној политици Вашингтон и Брисел нису играли у истом тиму. Трамп је заузео радикалну позицију према Ирану и повукао САД из нуклеарног споразума. 

Политички стил Доналда Трампа не само што није по укусу политичке елите у Европи већ се, по свему судећи, не допада ни широј јавности, бар у западноевропским земљама. Истраживања указују на перцепцију Трампа као непредвидљивог лидера велике личне сујете, склоног расизму и мизогинији. Управљање епидемијом коронавируса додатно је смањило његов рејтинг код Европљана.

Према испитивањима јавног мњења, да на изборима учествују гласачи из Француске, Немачке или Велике Британије, Трамп би на њима убедљиво изгубио.

С друге стране, Трамп има подршку десних и конзервативних партија у Европи, које у њему виде узор и ослонац, као и неких влада, пре свега у Источној Европи. Мађарски премијер Виктор Орбан и словеначки премијер Јанез Јанша јавно су подржали Трампа у покушају да буде поново изабран.

Нови почетак 

У случају Трампове победе, колико год се до сада његова политика показала као непредвидљива, аналитичари у Бриселу сматрају да не треба очекивати битно другачију политику и промену односа ЕУ и САД.

Ако председник буде Џо Бајден, његов традиционалнији приступ спољној политици и декларисана приврженост трансатлантском партнерству, вероватно ће значити да ће "нормализација" односа и обнова партнерства ићи лакше.

Али, ко год да победи на председничким изборима у САД, треба очекивати да ће Европљани покушати да направе нови почетак и да "ресетују" односе са Вашингтоном.

Немачка министарка одбране Кранп-Каренбауер, у ауторском тексту у листу Политико, поручује да су Сједињене Америчке Државе и даље потребне Европи као гарант њене безбедности, али и да Америка не може сама, без Европе, да успешно заступа "западне интересе и вредности". 

С друге стране, у Бриселу не желе да буду пригњечени у сендвичу растућег ривалства између САД и Кине.

Зато би кључне речи у ЕУ у периоду после америчких избора, на којима ће се посебно инсистирати у Паризу, могле да буду "независност" и "сувереност" Европе, односно, потреба да Европа изгради економску и безбедносну независност у односу на Вашингтон и Пекинг.