Џо Бајден – политичка борба упркос трагедијама

Џозеф Робинет Бајден

Датум рођења: 20. новембар 1942.

Место рођења: Скрантон, Пенсилванија 

Права храброст је када имате веома мало шансе за победу, али настављате да се борите. Џо Бајден

Џо Бајден је растао у Скрентону у Пенсилванији као и у округу Њу Касл у Делаверу. Основне студије завршио је на Универзитету у Делаверу 1965. године. Диплому правника стиче на Универзитету Сиракјус у Њујорку 1968. Пре тога се оженио (1966) Нејлијом Хантер, с којом је добио троје деце.

Пошто је дипломирао право, Бајден се вратио у родни Делавер где је радио као тужилац. Убрзо прелази у политику тако што постаје члан савета Округа Њу Касл од 1970. до 1972. године.

Година 1972. је веома важна за његову даљу каријеру зато што је тада изабран у Амерички сенат. Имао је тек 29 година, а само четири особе су биле млађе када су биране у Сенат.

Међутим, исте године доживљава прву велику трагедију. Његова жена и ћерка настрадали су у саобраћајној несрећи, а двојица синова били су озбиљно повређени.

Иако је тада био на ивици да се повуче из политике, сарадници су га убедили да уђе у Сенат, у који је после шест пута реизабран, што га је учинило сенатором из Делавера са најдужим стажом.

Поново се оженио 1977. године наставницом Џил Џејкобс. С њом је добио ћерку. Бајден је био и ванредни професор права на једном универзитету.

Као сенатор посебно је обраћао пажњу на спољну политику, криминал и борбу против наркотика. Два пута је био члан Комитета за спољне послове, и једном члан Комитета за правду.

На овим просторима је познат по својим стaвовима о Косову и Метохији, јер се залагао за акцију против Слободана Милошевића.

Током рата у Ираку предложио је план поделе као начин за одржавање мира у тој земљи.

Био је члан међународних тела за контролу наркотика, али и главни сенатор који је писао закон којим је успостављена канцеларија за надгледање националне политике за борбу против дроге.

Председничке номинације 

Бајден је ушао у трку за демократског кандидата за председника САД 1988. године, али се повукао пошто је откривено да су делови његових говора били плагирани. Аутор тих говора био је лидер британске Лабуристичке партије Нил Кинок.

Поново је покушао да дође до кандидатуре 2008. године, али није имао успеха. Повукао се након што је био пети после унутарстраначких избора у Ајови.

Пошто је Барак Обама осигурао довољно делегата за председничку номинацију, Бајден је постао главни фаворит за потпредседничко место, и њих двојица су обезбедили номинацију.

На председничким изборима 4. новембра Барак Обама је победио Џона Мекејна (чији је кандидат за потпредседника била Сара Пејлин). На тим изборима Бајден је лако освојио нови мандат у Сенату, од којег је одустао због потпредседничког места, на које је ступио 20. јануара 2009. године.

У новембру 2012, Обама и Бајден су освојили још један мандат, овога пута победивши Мита Ромнија и Пола Рајана.

Као потпредседник, Бајден је био веома активан у америчкој администрацији. Његови савети имали су велики утицај на Барака Обаму, кога је јавно веома јасно и гласно подржавао.

Били су му додељени важни задаци. Помогао је да се избегне неколико буџетских криза и одиграо је кључну улогу у обликовању америчке политике у Ираку.

Међутим, 2015. године Бајден доживљава још једну трагедију. Његов најстарији син Бо (46) умире од тумора на мозгу. Искуство је касније описао у мемоарима "Обећај ми, тата: Година наде, тешкоћа и сврхе".

Објавио је да неће ући у председничку трку 2016. године, јер је његова породица још у жалости. Али је подржао Хилари Клинтон, која је изгубила изборе од Доналда Трампа.

Доказ блиских односа Бајдена и Обаме је Председничка медаља слободе коју му је Обама доделио недељу дана пре него што су напустили дужност. Там приликом га је назвао "братом".

Џо Бајден и његова жена основали су хуманитарну фондацију.

Избори 2020. године

Пошто је Трамп ступио на место председника, Бајден је остао активан као његов велики критичар.

Његова популарност и даље је била веома висока, иако је био суочен и са оптужбама за непримерене физичке контакте са разним женама прошле године.

Тада су почеле спекулације да ће се кандидовати за председника, а то је коначно потврдио у априлу 2019, када је ушао у трку са осталим демократама.

Наравно, одмах се истакао као фаворит. Ипак, слаб учинак после прве дебате довео је у питање његово даље учешће у кампањи.

После првих унутарстраначких избора, Берни Сандерс је деловао као најизвеснији кандидат. Међутим, бриге због Сандерсове прихватљивости на председничким изборима мобилисале су умерене гласаче, и Бајден је однео победу у Јужној Каролини.

Кандидати су почели да се повлаче и у марту су остали само Бајден и Сандерс. После кризе изазване коронавирусом, Сандерс је коначно одустао у априлу и тако је Бајден постао председнички кандидат демократа.

У августу је изабрао Камалу Харис за кандидаткињу за потпредседника.