20. мај – бомбардована болница "Драгиша Мишовић"

Директним поготком уништена је зграда неурологије, а оштећене су зграде Дечје и Гинеколошко-акушерске клинике и просторије правне службе болнице и рачуноводство.

Доктор Дејан Сумрак, директор Неуролошког одељења болнице "Др Драгиша Мишовић", саопштио је да су у нападу погинула три пацијента – Радослав Новаковић, Бранка Бошковић и Зора Бркић, и болнички чувар.

Те ноћи погинуло је и седам гардиста Војске Југославије – Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић.

Две породиље, три бебе и већи број медицинског особља рањено је у нападу на болнички комплекс. НАТО званичници су саопштили да је напад био усмерен на војну касарну у близини болнице и да се десио "несрећни случај" са ракетом која је, услед квара, скренула са линије вођења.

Други пут у два дана гађано је складиште "Југопетрола" у госто насељеном делу Београда у Радничкој улици на Чукарици. Објекат је гађан са четири крстареће ракете. Погинулих и повређених није било, причињена је велика материјална штета. Саобраћај у том делу града је обустављен. У нападу на "Југопетрол" знатна оштећења претрпела је и резиденција швајцарске амбасаде у насељу Сењак, у време док се у згради одржавао пријем поводом празника Швајцарске.

Бомбардовано је и "Нафтагасово" складиште у индустријској зони Сомбора. Са 18 пројектила гађан је репетитор на планини Цер. Погођена је метеоролошка станица на Палићу, у близини Суботице. Бомбардован је мост на Старом Бегеју, на међународном путу Зрењанин–Темишвар, код Банатског Двора.

Те ноћи бомбардовани су и Обреновац, Бачка Паланка, Нови Сад, Бездан.

Ројтерс објавио делове плана за решавање кризе 

У зони Треће армије борави подсекретар УН за хуманитарна питања Серђо Вијера де Мело, са представницима још 12 организација УН. По задатку генералног секретара Кофија Анана, предвиђено је да посети Сурдулицу, Владичин Хан, Врање, Гњилане, Грачаницу и Приштину.

Британска агенција Ројтерс пренела је најважније делове плана за решење "косовске кризе" о којем се договарају представници седам најразвијенијих земаља света и Русија.

Кључне тачке тог плана су – примена ће почети када Београд у потпуности прихвати резолуцију Савета безбедности УН којом се осуђује насиље и окончава сукоб; ваздушни удари НАТО ће бити обустављени када Београд оконча насиље на КиМ и започне видљиво повлачење са КиМ; могућ повратак "малог" броја српских снага на КиМ; суспензија офанзивних акција ОВК; размештање међународних безбедносних снага; хитна и комплетна истрага злодела; успостављање нове полицијске структуре.