"Олимпијада на стероидима", jедан рекорд, бројне контроверзе и визија будућности спорта

У последњој трци вечери, у наменски изграђеној арени у Лас Вегасу, грчки пливач Кристијан Голомејев ушао је у историју.

Ветеран који је наступао на четири Олимпијске игре испливао је 50 метара слободним стилом за 20,81 секунду. Тим резултатом надмашио је званични светски рекорд Аустралијанца Камерона Мекивоја (20,88) и освојио награду од милион долара.

Његов успех, међутим, неће бити званично признат. Голомејев је, као и већина учесника, користио фармаколошка средства, а носио је и технолошки напредан костим који је одавно забрањен у званичним такмичењима.

Овај тренутак био је кулминација догађаја који је месецима изазивао буру у светској јавности.

"Побољшане игре", које је основао аустралијски бизнисмен Арон Д'Суза, представљају радикалан отклон од традиционалних спортских вредности. Филозофија организатора заснива се на принципу телесне аутономије и транспарентности, уз тврдњу да је постојећи антидопинг систем лицемеран и неефикасан.

Уместо скривања, спортистима је понуђена слобода да, под медицинским надзором, користе супстанце које би им иначе донеле доживотну суспензију.

Међутим, рекорд Голомејева остао је усамљен тренутак у вечери у којој су очекивања била знатно већа од виђеног. Иако су организатори најављивали низ светских рекорда, већина такмичара није успела да достигне врхунац форме, што је поново отворило питање стварног утицаја дозвољених супстанци на перформансе.

Велика очекивања и другачија реалност на терену

Некадашњи светски првак на 100 метара Американац Фред Керли, победио је у поменутој дисциплини са временом 9,97 секунди. Иронично, Керли је изјавио да се такмичио "чисто", без употребе недозвољених средстава, док служи суспензију због пропуштања допинг тестова.

Након трке, у шали је поручио "побољшаним" ривалима да морају да тренирају јаче и да се "мало више навуку на те ствари". Његов резултат био је далеко од светског рекорда Јусеина Болта (9,58).

Слично је било и у другим дисциплинама. Британски пливач Бен Прауд, освајач сребра на Играма у Паризу 2024. године, био је близу рекорда у трци на 50 метара делфин стилом, али му је недостајало пет стотинки.

"Сви знамо због чега смо дошли, а то су светски рекорди. Бити овако болно близу је фрустрирајуће", рекао је Прауд.

У дизању тегова, покушаји обарања рекорда били су неуспешни. Канађанин Боуди Сантави и Американац Весли Китс нису успели да подигну жељене тежине, упркос томе што су им организатори, противно правилима, дозволили и четврти покушај.

Чак ни Хафпор Бјернсон, познат по улози Планине у серији "Игра престола", није успео да надмаши сопствени рекорд у мртвом дизању. Догађај је тако показао да фармакологија, чак и када је дозвољена, није гарант успеха без напорног тренинга и оптималне припреме.

Борба за слободу или још један шоу?

Реакције традиционалних спортских организација биле су, очекивано, једногласне и оштре. Светска антидопинг агенција назвала је пројекат "опасном и неодговорном идејом", упозоравајући да спортисти који учествују ризикују не само здравље, већ и каријеру.

Председник агенције Витолд Банка назвао је Игре "смешном и веома опасном идејом".

Међународни олимпијски комитет је саопштио да би овај концепт "уништио сваку идеју фер-плеја".

"Ако желите да уништите концепт поштене игре и такмичења у спорту, ово би био добар начин да то урадите", наводи се у саопштењу МОК-а.

Травис Тајгарт, директор Америчке антидопинг агенције, био је још директнији, описујући догађај као "фарсичан" и "опасан кловновски шоу, а не прави спорт".

Медицински стручњаци упозорили су на дугорочне последице, укључујући ризик од срчаних, бубрежних и других обољења као последице неконтролисане употребе снажних супстанци.

Са друге стране, оснивач Арон Д'Суза брани пројекат као напад на корумпирани олимпијски систем који, према његовим речима, експлоатише спортисте. Он тврди да Игре нуде финансијску сигурност кроз плате и богате награде, што је незамисливо у аматерским спортовима.

Његову визију подржали су и неки спортисти, попут аустралијског пливача Џејмса Магнусена, који је најавио повратак из пензије уз коментар да ће се "напуцати до шкрга" како би оборио светски рекорд и освојио милион долара.

"Ово није за свакога и свакако није нешто за младе спортисте", рекао је Магнусен.

Силицијумска долина, Трамп Млађи и визија "човека 2.0"

Иза контроверзног спортског догађаја стоји капитал из Силицијумске долине. Међу инвеститорима су милијардери Питер Тил, суоснивач компаније "Paypal", и Кристијан Ангермајер, немачки биотехнолошки могул. Подршку је пружио и Доналд Трамп Млађи, чији је фонд "1789 Kапитал" такође инвестирао у пројекат, наводећи да "Побољшане игре" представљају будућност - праву конкуренцију, праву слободу и праве рекорде.

Д'Суза је објаснио да Игре служе као маркетиншка платформа за шири пословни модел, по узору на "Ред бул".

Циљ је покретање телемедицинске платформе која би продавала суплементе и лекове за побољшање перформанси, дуговечност и опште здравље. Идеја је, како каже, демократизовати приступ терапијама које су тренутно доступне само милијардерима.

"Фундаментално верујем да је старење болест коју можемо лечити, излечити и на крају решити", изјавио је Д'Суза у једном интервјуу.

Он види "Побољшане игре" као научни пројекат који помера границе људских могућности и ствара нову категорију "побољшане медицине". У његовој визији, ово је почетак стварања "човека 2.0", а спорт је само најочигледније поприште за доказивање потенцијала науке.

Док организатори тврде да су "стигли у мејнстрим културу" и да су "променили свет", прво издање Игара оставило је више питања него одговора.

Један незванични рекорд и низ неуспеха показали су да пут до "суперчовека" није једноставан.