Сезона Новака Ђоковића – ни одлично више није довољно добро

Некада је изузетно лако, инспирација велика и речи се саме нижу. Некада је мучење толико да сати пролазе док се прва мисао преточи у слова.

Много пута задату тему опишете брзо, једнако често се нова појави док слажете пасус за пасусом, али сместити два опречна утиска, као у овом случају, мисија је сама по себи.

Сумирати Ђоковићеву сезону много је теже него што се у први мах чини – освојио је пет трофеја, по два гренд слема и мастерса и, да је неко други у питању, не бих могао да нађем замерку.

Али, мене је, као и све вас, верујем, навикао на потпуно савршенство.

Победама, успесима, резултатима и, бићу слободан да кажем до сада невиђеним квалитетом тениса, толико је померио границе да се сада ништа мање не очекује.

Зато сам, док сам писао ових неколико редова (добро, мало више од неколико), задао себи тежак задатак да дам оцену која би била прикладна...

Играч каквог свет није видео

Полуфинале Дохе било је довољно да се у уводним данима 2019. наштимује за оно право – Аустралијан опен. Ђоковић је у Мелбурн стигао као шестоструки шампион и, уз ситније проблеме против Дениса Шаповалова и Данила Медведева, обезбедио седмо финале.

Тамо га је чекао велики ривал Рафаел Надал, којег је на истом месту оставио без пехара у чувеном класику из 2012. године. Сада је ситуација била потпуно супротна.

Ђоковић је одржао прави тениски час Надалу и седмим пехаром иза себе оставио Роџера Федерера и Роја Емерсона. Могу рећи да је у дуелу, који је од првог до последњег поена личио на све само не на меч двојице најбољих играча света, приказао квалитет какав до данас није виђен.

Финални сусрет трајао је тек нешто више од два сата, изгубио је само 13 поена на свој сервис, забележио 34 винера наспрам 21 Надала, док је у једном оваквом мечу направио нестварних девет неизнуђених грешака. Словима – девет. Његов противник је имао укупно 28.

"Налетео сам на неколико тенисера и сви су ми рекли да никада у животу нису видели да неко тако удара лоптицу. Новак то може, играо је тенис који нас је све распаметио. Ни у једном тренутку није дозволио Рафи да се намести, ударао је јаче и оштрије него икада пре, радио је све што је желео на терену и у неким тренуцима се играо са Надалом, што је поприлично опасно чинити", рекао је бивши аустралијски тенисер Пат Кеш.

Када су га на конференцији за медије упитали како би рангирао ову партију у односу на велика финала, Ђоковић је одговорио:

"На самом врху. Када се у обзир узму околности, играње против Надала, у тако важном мечу. Да, потпуно невероватно. У полуфиналу и финалу мислим да сам направио 15 неизнуђених грешака збирно, себе сам изненадио такође, иако сам одувек веровао да могу да играм овако и визуализовао своју игру на тај начин. На овом нивоу, под овим условима, био је то стварно савршен меч", рекао је Ђоковић.

Џим Куријер је овај Новаков турнир назвао "најчистијим", Матс Виландер је истакао да је "Рафа личио на сваког другог Ђоковићевог противника", док је српски ас дошао у ситуацију да на Ролан Гаросу поново испише историју и у истом тренутку буде власник сва четири највећа пехара...

Олуја одувала шансу за историју

Да ми је неко причао да ће га у томе омести временски услови, а не боља игра противника, не бих му веровао. Можда сам због тога још изнервиранији и разочаранији напустио Париз.

Турнир у Булоњској шуми имао сам прилику да пратим из "прве руке", гледао Ђоковића како из меча у меч диже ниво игре и веровао да је то био тренутак да се скине скалп Надалу у финалу. Све је ишло ка томе, али је одувано налетима ветра пре него што је и почело.

Освануо је "црни петак" – не зато што је било попуста, него је буквално био црн. Небо је било толико тмурно да је изгледало као да није ни свануло, док су удари ветра ишли и преко 150 километара на час. У таквим условима је требало играти тенис...

Рафа се очекивано боље снашао од Федерера и обезбедио ново финале и, колико год смо се надали одлагању, организатори су послали Ђоковића и Доминика Тима на "Филип Шатрије". Ветар је беснео и проузроковао краћи прекид после четвртог гема.

"Не знам да ли сам ово доживео у животу", казао је Србин и објаснио како је покушао да се прилагоди:

"У питању је било преживљавање и све се своди на то да се убаци једна лопта више од противника у терен."

Тенисери су се брзо вратили на терен, али су се услови погоршавали из минута у минут. Ветар је почео све јаче да дува, да би затим уследио прави пљусак. При резултату 1-1 у сетовима и 3:1 за Аустријанца, отишли су у свлачионице и до краја одбили да играју. Организатори су тек тада одлучили да целокупни програм помере за суботу.

Прогноза је била много боља него претходног дана, али Ђоковић није успео да се у довољној мери смири и начини преокрет. У петом сету успео да спасе 1:4 у гемовима и две брејк лопте, као и две меч-лопте у деветом гему, али не и да направи велики преокрет.

Прекинуо је серију од 26 узастопних победа на гренд слем турнирима, истовремено пропустивши прилику да други пут у каријери учини нешто што нико није у Опен ери. Признаћу вам, био сам озбиљно разочаран што су нетениске ствари утицале да останемо ускраћени за борбу за трофеј двојице највећих у овом тренутку, у њиховом напону снага.

У престоници Француске крај маја и почетак јуна карактерише променљиво време. Пуне две седмице је било "слинаво", али је тада личило на смак света. Баш тог дана...

Након новог Надаловог трофеја, дванаестог укупно у Паризу, време је било да се пакујем и припремам(о) за Вимблдон, који је био на програму за само три недеље.

"Николина клетва" и оно вимблдонско финале...

Све у вези са тим даном било је посебно. Генерално, све у вези са Вимблдоном је посебно, а када се у борби за трофеј нађу двојица од тројице најбољих играча свих времена, специјална најава није потребна.

Сећам се да сам, корачајући ка капијама чувеног Ол Ингланд клаба на дан финала са Роџером Федерером, размишљао о томе да поново играју моји омиљени тенисери. Наравно, желео сам да победи само један, али никада не бих бирао да поражени буде овај други.

Колеге су мање биле растрзане мислима о великом мечу, него неизвесношћу о томе да ли ће уопште ући на трибине Централног терена, пошто постоје посебна правила на гренд слемовима када се играју дуели од великог значаја. Искрено, ја више о томе да ли ће се наставити баксузан низ откад пратим нашег најбољег спортисту.

Пре овогодишњег Вимблдона сам са лица места извештавао са пет гренд слемова и ни на једном Новак Ђоковић није био шампион. Не само да није освојио пехар, већ није успевао да догура ни до завршнице турнира.

У Аустралији 2017. је изгубио у другом колу од Дениса Истомина, потом на Ролан Гаросу учешће завршио у четвртфиналу поразом од Доминика Тима, да би на Вимблдону због проблема са лактом предао Томашу Бердиху, такође у четвртфиналу.

Када се опоравио, у Мелбурну 2018. га је зауставио Хјеон Чунг у четвртој рунди, пре него што су га на већ описан начин Тим и ветар одували из Париза.

"Ваздух трепти као да небо гори. Да, спрема се олуја", реченица из филма "Валтер брани Сарајево" могла је да опише сате и минуте пред почетак финала.

А оно што се дешавало у следећих скоро пет сати, нико није могао ни да претпостави, нити да опише.

Једноставно, немогуће је било замислити такав след догађаја. Новак и Роџер приредили су нам финале које ће златним словима бити уписано у историју – најдуже је у историји и први пут од промене правила, тај-брејк у петом сету при резултату 12:12 одигран је баш у борби за трофеј.

Српски играч је одбранио титулу, пети пут био најбољи на можда и најзначајнијем тениском турниру на свету, а борбу осим са противником и самим собом, морао је да води и са публиком.

Од скоро 15.000 присутних гледалаца, ако је било 500 оних који су били уз нашег аса, док су остали често врло непристојно и безобразно гестикулирали између, а и током поена.

"Покушао сам да се оградим од целокупне атмосфере. Када су они викали 'Роџер, Роџер', ја сам чуо 'Новак, Новак'", изјавио је Ђоковић после победе.

Није само он војевао битке – и ми смо, малобројни представници медија, они на супротној страни од швајцарског генија. И данас, када препричавам доживљаје са Вимблдона, често спомињем да сам се тада више уморио него икада раније.

Ментална борба, лоша игра, недостатак првог сервиса, околности у којима смо се нашли... Физички ми у једном тренутку није било добро, али је на крају све добило смисао. Једна од највећих победа у каријери Новака Ђоковића. Једна од највећих победа у каријери Николе Ђукића.

"Николина клетва", како сам је од милоште назвао, скинута је и направљена је идеална подлога за потпуну доминацију...

Крах у другој половини сезоне

Она би, убеђен сам, била успостављена без обзира на то што није одбранио бодове из Синсинатија. Попут 2017, спречила га је повреда. Сада је лево раме било у питању. Оштар и снажан бол приликом сваког бекхенда и немогућност да сервира били су превише у ситуацији када није имао континутет мечева. Неспреман је дошао на Ју-Ес опен.

Некако је прегурао сусрете са Хуаном Игнасиом Лондером и Денисом Кудлом, да би у четвртом колу морао да пружи руку Стану Вавринки. Пред Њујорк је имао преко 4.000 бодова вишка од Рафе, остао је без 1.820, а коначан ударац у борби за прво место задао му је Стефанос Циципас у четвртфиналу Шангаја, што је већ чинио последњих година.

Грк је славио после великог преокрета и, упркос томе што је Новак 500 бодова надокнадио у Токију, било је јасно да ће четвртог новембра трон препустити Надалу.

Сплетом срећних околности, делом и због повреде трбушног мишића момка из Манакора, Ђоковић је имао прилику да га спречи да постане најстарији "број 1" на крају сезоне. За то је било потребно да после Париза освоји трофеј на завршном турниру у Лондону, али утисак да за то није способан био је тачан.

Након лаког тријумфа над Матеом Беретинијем, дозволио је Тиму да му украде победу у другом колу, па је морао да се "чупа" против Федерера.

Многи од вас вероватно и даље памте храбру прогнозу коју сам изнео пред окршај са Федерером, у којој сам побројао низ разлога због којих мислим да ће Ђоковић победити, а потом и освојити турнир. Ако се ви не сећате, колеге и пријатељи ми редовно стављају до знања да барем они нису заборавили.

Спектакуларно сам подбацио и све потпуно промашио. Швајцарац је одиграо вероватно најбољи меч у години и победио у два сета (6:4, 6:3).

"Изгледа да се променило то како се осећам на терену и моје самопоуздање није било на високом нивоу", рекао је између осталог после тог меча, а ова изјава лако би могла да се употреби за целу другу половину сезоне.

Ђоковић је остао без шансе да дође до завршнице Завршног турнира, али и "броја 1" на крају сезоне, а ја, како то незрели често умеју да чине, понављао како је све требало да буде као у наведеном тексту.

И данас верујем да би у девет од десет мечева Новак био бољи баш из наведених разлога, али је тај један дошао онда када сам јавно иступио. Такав је живот, зар не...

Болан крај у Мадриду

Сви догађаји у последњих неколико месеци условили су да Новак у Мадрид, на завршни турнир новог Дејвис купа, не стигне као човек са почетка сезоне, али свакако неко од кога се очекивало да доноси Србији поене у синглу.

То је чинио против обе селекције у групи (Јапана и Француске), као и против Русије у четвртфиналу, али ми је од почетка турнира деловало да у једном тренутку мора стати.

Физички није био на очекиваном нивоу, проценат првог сервиса у важним тренуцима врло слаб и, колико год велику жељу имао, то није било довољно за много боље структурисане репрезентације.

Инсистирање да наступи у одлучујућем дублу против Русије (знамо да му игра на мрежи није јача страна) нанело је више штете него користи нашем тиму, посебно уз стандардно лошег и нестабилног Виктора Троицког. И такви, имали су своје шансе, нису их искористили и освајач 16 гренд слем трофеја је доживео још једно разочарање са националним тимом.

Средином текста сам споменуо да је на Ролан Гаросу био тај први тренутак после којег нисам могао да сакријем разочарање јер смо остали без очекиваног финала Ђоковић – Надал на париској шљаци. У "Магичној кутији" се догодио други...

Колико год да је "Бик са Мајорке" био у налету, без обзира на то што је у важним тренуцима имао и више од 10.000 Шпанаца на својој страни, не могу да се отмем утиску да би Новак у евентуалном финалу изашао као победник.

Можда грешим, али брза подлога, дворански услови, ментална предност, притисак који Рафа осећа када год га види преко пута мреже, као и инат који би извесно произвело навијање домаћих присталица, разлози су због којих се држим тог става.

Нисмо добили прилику да га тестирамо, Надал је херојски одиграо у Мадриду и предводио своју земљу до шесте "салатаре". Србија је остала на једној, оној из 2010. године, када је у зениту била већина момака из овогодишње екипе.

Турбулентну, садржајну, емотивну, дугу и напорну сезону Новак је, нажалост, завршио у потпуно супротном расположењу него што је почео – у сузама. Нешто што нико није очекивао пре 12 месеци...

Коначна оцена: Одлично.
Лични утисак: Недовољно добро.

Новак Ђоковић је подигао лествицу толико високо да ће у 2020. само једна оцена бити задовољавајућа – савршено. Знамо да је за то способан!

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)