Кини највише златних медаља

Спортисти из Кине учешће на Олимпијским играма у Пекингу завршили су са највише златних медаља. Кинези су у 25 спортова освојили 51 злато, што је највише од 1988. године када их је тадашњи Совјетски Савез у Сеулу сакупио 55. Прве златне олимпијске медаље Кина је добила у једрењу, одбојци на песку и хокеју на трави.

Олимпијске игре у Пекингу, које се данас завршавају, такође су и прве после 1936. године на којима највише златних медаља нису освојили амерички или руски, односно спортисти Сојветског Савеза.

Претходни пут, 1936. године, у Берлину, спортисти тада нацистичке Немачке надмашили су те две спортске велесиле. Такмичари из САД освојили су у Пекингу 36 златних медаља и први пут од 1992. године нису били најуспешнији на олимпијским играма.


Американци, ипак, имају разлога за славље, пошто су укупно освојили 110 медаља, две више него 1992. године, када су поставили сопствени рекорд.

Кина је у Пекингу освојила укупно 100 медаља.

Треће место у обе конкуренције - по броју златних и укупном броју медаља, заузели су руски спортисти, који су освојили 23 златне медаље, а укупно 72 медаље. Пре четири године у Атини Руси су освојили 27 златних и укупно 92 медаље.

Олимпијске игре у Пекингу, такође, за Русе ће остати упамћене и по дисквалификацији 10 спортиста због допинга.

Врло успешни били су репрезентативци Велике Британије, домаћина следећих Олимпијских игара у Лондону, 2012. године. Британци су освојили 19 златних медаља.

Медаље је у Пекингу освојило укупно 87 земаља, седам више него 2000. године у Сиднеју где је постављен претходни рекорд.

Игре у Пекингу обележио је и рекорд од осам златних медаља које је освојио један спортиста: пливач Мајкл Фелпс из САД.

Велике резултате постигле су и многе мање земље.

Јамајка је, захваљујући спринтерима, освојила 11 медаља, од чега шест златних, што је велики успех за земљу са 2,7 милиона становника.

Аустралија је са 21,4 милиона становника успела да освоји 46 медаља, а Куба, са 11,3 милиона становника, 24 одличја. Неке многољудне земље, попут Пакистана, Филипина и Багладеша, нису освојиле медаље.

Напредак су забележиле и афричке земље, које су заједно освојиле 40 медаља, од којих је 14 припало Кенији, земљи чији су се спортисти за Игре припремали у ратним условима.

Атлетичари из Етиопије Кенениса Бекеле и Тирунеш Дибаба, такође, забележили су несвакидашње успехе и окитили се са по две златне медаље у тркама на 5.000 и 10.000 метара.

Поједине земље освојиле су прве олимпијске медаље. Того бронзу у кануу, Маурицијус у боксу, а Судан сребро у трци на 800 метара.

Таџикистан је освојио сребро и бронзу, Авганистан само бронзу, док је Рахид Рамзи у трци на 1.500 метара донео злато Бахреину.

Прве златне олимпијске медаље освојиле су и Панама, захваљујући атлетичару Ирвингу Саладину, и Монголија, коју је обрадовао џудиста Наидангин Тувшинбајар.

Србија је Олимпијске игре у Пекингу завршила са три освојене медаље, једном више него у Атини. Пливач Милорад Чавић освојио је сребрну медаљу у трци на 100 метара делфин, тенисер Новак Ђоковић окитио се бронзом, која је припала и ватерполо репрезентацији Србије.

ОСВАЈАЧИ МЕДАЉА НА ОИ У ПЕКИНГУ:

1. Кина  51 - 21 - 28
2. САД  36 - 38 - 36
3. Русија  23 - 21 - 28
4. В. Британија  19 - 13 - 15
5. Немачка  16 - 10 - 15
6. Аустралија  14 - 15 - 17
7. Јужна Кореја  13 - 10 - 8
8. Јапан  9 - 6 - 10
9. Италија  8 - 10 - 10
10. Француска  7 - 16 - 17
11. Украјина  7 - 5 - 15
12. Холандија  7 - 5 - 4
13. Јамајка  6 - 3 - 2
14. Шпанија  5 - 10 - 3
15. Кенија  5 - 5 - 4
16. Белорусија  4 - 5 - 10
17. Румунија  4 - 1 - 3 
18. Етиопија  4 - 1 - 2
19. Канада  3 - 9 - 6
20. Пољска  3 - 6 - 1
21. Мађарска  3 - 5 - 2
21. Норвешка  3 - 5 - 2
23. Бразил  3 - 4 - 8
24. Чешка  3 - 3 - 0
25. Словачка  3 - 2 - 1
26. Нови Зеланд  3 - 1 - 5
27. Грузија  3 - 0 - 3
28. Куба  2 - 11 - 11
29. Казахстан  2 - 4 - 7
30. Данска  2 - 2 - 3
31. Тајланд  2 - 2 - 0
31. Монголија  2 - 2 - 0
33. Северна Кореја  2 - 1 - 3
34. Аргентина  2 - 0 - 4
34. Швајцарска  2 - 0 - 4
36. Мексико  2 - 0 - 1
37. Турска  1 - 4 - 3
38. Зимбабве  1 - 3 - 0
39. Азербејџан  1 - 2 - 4 
40. Узбекистан  1 - 2 - 3
41. Словенија  1 - 2 - 2
42. Бугарска  1 - 1 - 3
42. Индонезија  1 - 1 - 3
44. Финска  1 - 1 - 2
45. Летонија  1 - 1 - 1
46. Белгија  1 - 1 - 0
46. Доминиканска република  1 - 1 - 0
46. Естонија  1 - 1 - 0
46. Португал 1 - 1 - 0
50. Индија  1 - 0 - 2
51. Иран  1 - 0 - 1
52. Бахреин 1- 0 - 0
52. Камерун 1 - 0 - 0
52. Панама  1 - 0 - 0
52. Тунис  1 - 0 - 0
56. Шведска  0 - 4 - 1
57. Хрватска  0 - 2 - 3
57. Литванија  0 - 2 - 3
59. Грчка  0 - 2 - 2
60. Тринидад и Тобаго  0 - 2 - 0
61. Нигерија  0 - 1 - 3
62. СРБИЈА  0 - 1 - 2
62. Аустрија  0 - 1 - 2
62. Ирска  0 - 1 - 2
65. Алжир  0 - 1 - 1
65. Бахами  0 - 1 - 1
65. Колумбија  0 - 1 - 1
65. Киргистан  0 - 1 - 1
65. Мароко  0 - 1 - 1
65. Таџикистан  0 - 1 - 1
71. Чиле  0 - 1 - 0
71. Еквадор  0 - 1 - 0
71. Исланд  0 - 1 - 0
71. Малезија  0 - 1 - 0
71. Јужна Африка  0 - 1 - 0
71. Сингапур  0 - 1 - 0
71. Судан  0 - 1 - 0
71. Вијетнам  0 - 1 - 0
79. Јерменија  0 - 0 - 6
80. Кинески Тајпех  0 - 0 - 4
81. Авганистан  0 - 0 - 1
81. Египат  0 - 0 - 1
81. Израел  0 - 0 - 1
81. Молдавија  0 - 0 - 1
81. Маурицијус  0 - 0 - 1
81. Того  0 - 0 - 1
81. Венецуела  0 - 0 - 1

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво