За свакога по нешто

Дуго трају ове Олимпијске игре. Многе почиње да хвата носталгија. Посебно ове са малом децом остављеном код куће. Али Кина и Пекинг су феноменални, бар на овакав поглед који ми овде можемо да остваримо, па им мисли на трен скрену у другу страну.

Данас смо, после јучерашњег невремена, напокон имали прилику да видимо сунце и плаво небо. Они који су склони прављењу светских завера одмах су смислили да су Кинези намерно претходних дана изазивали кишу да би она смањили загађење и влагу за данашњи дан, када стартују атлетска такмичења. Свашта се овде може чути. Међутим, пошто сам приликом спремања података за праћење церемоније Свечаног отварања игара пронашао причу о томе колико ће се хиљада људи бирнути о томе да у пекингу тог дана не буде кише, онда верујем да су и овакве ствари могуће.

У Пекингу вам се чини да је све чисто и да сија. Нећете веровати, али све зграде изгледају као да су направљене пре седам дана. Кажу да у Кини за један дан може да "никне" један спрат неке зграде.

Олимпијски објекти су феноменални. "Водена коцка", у којој се одржавају такмичења у пливању и скокови у воду, чудо је технике и технологије и на све оставља посебан утисак. Спољашњост коцке је направљена од специјалног материјала који не мора да се чисти и пере јер је отпоран на прашину и прљавштину! Мораће ипак да се замени после 30 година, коцка по коцка, тог спољног зида. Поменути материјал пропушта сунчеву светлост, а део те енергије користи се за грејање воде и уместо електричне енергије за расвету. На све то, "Водена коцка" споља мења боју, као камелеон. Чудо!

Ништа мање чудо је и нова зграда Кинеске националне телевизије (ЦЦТВ). Погледајте слику па просудите и сами. Још увек не знају колико је за њу потрошено милиона долара. Она, уз "Олимпијски стадион" и поменуту "Водену коцку" спада у три новије грађевине због којих свет исказује поштовање према Кини. Висока је 234 метра, и заузима површину од 450.000 квадратних метара. Колега сниматељ Мирко Нановић је све то лепо забележио својом камером.

Још нешто о спавању. Спроведох малу истрагу (да бих наставио причу из једног од претходних блогова) и добих информације да Кинези имају проблем са крвним притиском и да веома лако "кљокну" у сан или дремку. Сазнах такође да законски имају право да на послу после паузе за ручак кратко одспавају. Е, сада, неколико домаћих житеља нису могли да се сложе колика је та пауза за дремку, а верзије су од 15 минута па до читавог сата спавања после ручка. Мислим да ме уопште нису ни разумели шта сам их питао већ су само климали главом и одговарали потврдно на сваку моју поменуту минутажу. Осећао сам се као на лицитацији. Ко да више. Тако да је кувар из кухиње нашег Међународног телевизијског центра очигледно искористио своје право, али на погрешном месту. Па ви видите ко је и како мени спремао патку!

Иначе, Пекинг са својим тржним центрима и продавницама те ниским ценама прави је мамац за свакојаке туристе. Купује се све и свашта, од свиле и дечијих играчака па до рачунара. Мода међу колегама у прес центру су мобилни телефони. Има их свакаквих, у зависности од цене, такав је и квалитет. Појединима испадају тастери на први додир, док су други чини се у форми боље копије од оригинала. Бојим се само да се по повратку у Србију на њима неће чути ништа, осим снимка неке кинеске секретарице, која ће вам издекламовати тренутне цене на кинеској зеленој пијаци у Шангају или Пекингу.

(пс. У блоговима Зоза- Шарени 11:6. Напредујем)