Peking / уторак, 12.08.2008, 14:54 -> 16:25
Аутор: Слободан Шаренац
Шампиони у спавању
Спавање, кунтање, дремање, или како год да би се већ звала та олимпијска дисциплина, у њој би Кинези били најбољи
Некада давно у једној песми у школско доба постојао је стих: "Где год нађеш згодно место ти дрво посади....". Овде би мгао да гласи: "Где год нађеш згодно место, ти седи и спавај".
Нећете веровати, али Кинези су шампиони у спавању, и то у било које време и на било ком месту. Случај је хтео да неколико пута на кошаркашке утакмице путујем аутобусом. И на моје запрепашћење, шофер још није убацио ни у прву брзину, а сви путници кинеске националности крену да спавају.
Од 15-ак присутних у овом возилу кинеске призводње било је само нас троје "некинеза" који смо у тренутку били затечени новонасталим призором. Кинези су се прихватили свако своје позе. Неко наслоњене главе на прозор, неко на свог комшију , али већина само клоне главом лагано унапред, и делује као пијанац који је изгубио додир са временом и порстором.
До мене је седео један фино попуњени момак и морао сам четири-пет пута да се гласно накашљем не би ли жељан конверзације сазнао нешто више о поменутом феномену. Име му је Ченг (то вам је као када се неко у Америци презива Смит), и уз помоћ немуштог енглеског језика, руку и ногу, успео је да ми објасни да Кинези много раде, али и да воле много да спавају, па користе сваки слободан тренутак да дремну.
Ја ипак мислим да су ту гени у питању, јер сам се нешто касније уверио да спавача има на скоро сваком ћошку. Нема везе да ли су у ИБЦ-у (Међународни телевизијски центар), МПЦ-у (Главни прес центар) или било ком другом простору - Кинези, једноставно, нађу времена и места да закуњају. Има их посвуда, по столицама, по фотељама, по ћошковима, а врхунац је био када сам видео једног момка како спава (додуше била је већ касна ноћ) наслоњен на рендген машину којом се проверава садржај торби и ранаца које носе новинари.
Схвативши да је то овде општи проблем све чешће сам гледао ка возачу аутобуса плашећи се да и он не ухвати који тренутак да "спусти" главу. Али, онда у моменту лични напад панике! Схватих да сам и ја лагано почео да тонем у сан. Очни капци све тежи. Да није од превелике влаге? Да нисам сувише уморан? Мора да је заразно? Ма гарантовано кроз клима уређај пуштају неки гас који успављује?
Нема везе- рекох у себи, склопих очи и спустих главу на раме мог новопеченог пријатеља Ченга. Идемо заједно.
(пс. Зоза и даље води у блоговима (за сада). Јесте да сам му дао пар текстова форе, али уништи ме, Зоза- Шарени 8:2)
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар