Зорана Аруновић: Дуго сам чекала ову медаљу

"Нисам кокетирала са срчаним ударом, али да је потрајало, била бих ближе. Да могу да променим нешто, направила бих борбу лагоднијом, али онда нема дражи. Ово је прави приказ нашег спорта и како треба да изгледа финале Олимпијских игара. Губили смо, али се нисмо предавали и ако неко треба да добије медаљу за стрпљење и резилијентност, то смо Дамир и ја и памтићу ову медаљу целог живота", рекла је Аруновићева.

"Радиле смо веома напорно и спремале смо се за највеће изазове. Само ми знамо како нам је било и било је веома напорно, али смо се стисли тимски и дошли до великог успеха. Ноћас сам чак сањала да није готово. Не намешта се глава за битне моменте, већ цео живот. Увек тежиш томе да будеш најбољи када је најбитније и да са најнижим нивоом будеш у врху. Било је тешко да се мотивишемо након сингла, али смо и у томе успели. Тајм-аутом сам хтела да изазовем реакцију и није битно шта сам рекла, али сам успела. Турци су на крају плакали, али шта да има радимо", изјавила је Јелена Аруновић, Зоранин тренер.

"Ово што смо показали у борби за злато против Турске је била најбоља представа колико је занимљив стрељачки спорт. Овако треба да изгледа финале Олимпијских игара. Последњи хитац је одлучио ко је најбољи на свету", навела је Зорана Аруновић.

"Стварно је било јако захтевно, нарочито ментално. Толико дуго јурим медаљу и било је тешко не препустити се превише осећањима. На томе бих захвалила сестри која ми је много помогла. Нисам приметила да смо изгубили два везана хица за 0,1, а и не сећам се шта ми је сестра рекла приликом тајм-аута", додала је Аруновићева.

Стрелкиња је евоцирала свеже успомене уочи финала на Олимпијским играма и рекла је да је било емоција које је било потребно неутралисти.

"Било је то врла топла ноћ без климе, али је била једна емоција коју је било потребно неутралисати... У једном моменту је то било успешно урађено, спавала сам од пола један до 4 ујутру. Знала сам да ме чека меч за злато. Укључила сам телефон, послала дами поред (тренер Јелена) поруку око пола пет, обукле смо се и обишле смо село неколико пута по три минута и то је било довољно. Гледали смо да се спремимо, да будемо у макскимуму у том дану. Ако је неко рекао да је победа рутинска, није, била је неизвесна, јако", нагласила је олимпијска првакиња.

Аруновићева је истакла заједништво и тимски рад са Дамиром Микецом.

"Победио је тим који се ослањао једно на друго, нисмо попустили. Када смо губили 2:10, нисмо попустили. Оно што описује Дамира и мене је класа и константна потреба да будемо бољи. Знали смо да смо се ослонили једно на друго. Онда када он није добар, ја сам била преузимала улогу и обрнуто. Ја сам нас довела у егал, а он је задао коначан ударац", рекла је Зорана Аруновић.

"Ми, спортисти, често добијамо аплаузе, тренери буду изостављени. Гледам да их поменем и ставим у први план. Иза спортисте стоји још неко. Стога бих желела да похвалим своју сестру и Дамировог брата. Микец ми је рекао да је камен који нам је пао са леђа тежак око пола килограма, али ја мислим да је непроцењиво тежак", рекла је Аруновићева.

Зорана Аруновић је у шаљивом тону неформално започела обраћање јавности, истакла је да је била потпуно хладна приликом наступа на Олимпијским играма, а потом се осврнула на пут од Париза до Београда.

"У авиону сам први пут остала сама, два и по сата да сам остала сама са својим мислима, било је емотивно, брисала сам сузе. Емотиван лет од Париза до Београда", истакла је Аруновићева.

Зорана Аруновић је управо ушла у ВИП салу на аеродрому "Никола Тесла" и ускоро ће се обратити јавности. Са њом је сестра Јелена која јој је тренер.

Зорана Аруновић ће ускоро изаћи пред представнике медија.

Породица, пријатељи и представници медија чекају Зорану Аруновић како би јој честитали на постигнутом успеху - златној медаљи на Играма у Паризу.

Авион у коме се налази освјачица златне медаље на Играма у Паризу, Зорана Аруновић, слетео је на аеродром у Београду.

Београдски медији јављају да је Дамир Микец својевољно остао у Паризу како би бодрио остале српске спортисте на борилиштима у Француској и њеном главном граду.

Зорана Аруновић ће стићи у Београд око 23.55 часова, јављају београдски медији. Конференција за медије очекује се око 00.20 часова у ВИП салону аеродрома "Никола Тесла".

Дамир Микец рођен је 1984. године у Сплиту. Микец је представљао Србију на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу. Микец је у Пекингу стигао до финала у дисциплини 50 метара пиштољ и завршио на седмој позицији. У категорији 10 метара ваздушни пиштољ није успео да се се пласира у финале са разликом од једног круга и завршио на 13. месту.

Микец је освојио сребрну медаљу у дисциплини 50 метара пиштољ на Светском купу 2009. у Минхену.

На Летњим олимпијским играма 2012. дошао је као светски број један на ранг листи, такмичио се у истим категоријама као и у Пекингу, а завршио је на 17. односно 16. позицији.

На Играма у Токију дошао је до сребрне медаље у дисциплини 10 метара ваздушни пиштољ, чиме је Србија донео прву медаљу на Играма.

У досадашњој каријери на међународним турнирима, Микец има чак 79 медаља.

Зорана Аруновић рођена је 1986. године у Београду, а за стрељаштво се заинтересовала због старије сестре Јелене која јој је сада тренер. Почела је да тренира 2001. у стрељачком клубу Полицајац, а касније је прешла у СК Црвена звезда. 

Неки од значајнијих успеха Зоране Аруновић почели су 2010. године у дисциплини 10 метара ваздушни пиштољ на Светском првенству када је и освојила прво место. Касније је проглашена за спортисткињу године од Олимпијског комитета Србије. Такође је освојила појединачне златне медаље у дисциплини 10 метара ваздушни пиштољ на Европском првенству 2017. и Европским играма 2015. и 2019. године.

Аруновићева је на свим међународним такмичењима освојила 40 медаља у досадашњој каријери.

Ова златна медаља на Олимпијским играма јој је прва у каријери.

Са изузетком Олимпијских игара 1904. и 1928. године, стрељаштво је било присутно на свим модерним Играма од Атине 1896.

Број такмичења и дисциплина се мењао од једног до другог издања, повећавајући се са пет 1896. до данашњих 15.

Сједињене Америчке Државе су освојиле далеко највише олимпијских медаља у стрељаштву, а следе Кина и Русија (некада под заставом СССР-а). Славне тренутке имала је и Италија - однела је три златне и две сребрне медаље на Играма у Рију 2016, док је Николо Кампријани освојио укупно три олимпијска злата - два у Бразилу и једно у Лондону.

Надметање на Олимпијским играма у појединачној конкуренцији српски стрелци су завршили без медаље.

Микец је у финалу дисциплине 10 метара ваздушни пиштољ заузео седмо место, док Аруновићева у истој дисциплини, само у конкуренцији дама, није успела да се пласира у финале, пошто је у квалификацијама заузела 10. место.

Стрелци Зорана Аруновић и Дамир Микец освојили су златну медаљу у дисциплини десет метара ваздушни пиштољ - микс, што је прво одличје за српски тим на Олимпијским играма у Паризу.

Аруновићева и Микец су квалификације завршили на другом месту са погођеним 581 кругом - једним мање од првопласираних такмичара из Турске, који су изједначили олимпијски рекорд квалификација.

Српски пар стрелаца победио је у финалу дисциплине десет метара ваздушни пиштољ тандем из Турске Севал Илајда Тархан - Јусуф Дикец.

Српски стрелци победили су резултатом 16:14, након изузетно драматичне завршнице. Оба тима су са истим бројем бодова ушла у последњу рунду, након неколико промена у вођству.