Србија у Абу Дабију сакрила много, можда и превише
Завршени су егзибициони дуели у Абу Дабију, а Србија је уписала оба пораза у главном граду Уједињених Арапских Емирата. Селектор Пешић је сакрио доста тактичких замисли, па разлога за страх нема много, али га неће бити ни за превелики оптимизам, ако поједине ствари не буду боље.
Очигледно је да је селектор Пешић желео да одмори играче, испроба функционисање различитих петорки, а од ривала сазна и сакрије што више.
Порази од Аустралије и Сједињених Држава открили су нажалост мане које селекција има.
Србија се није показала добро када је играла без класичног плејмејкера. То се најбоље видело на мечу против "бумера". Изабраници Светислава Пешића имали су проблема не само да организују нападе, већ и да пренесу лопту на противничку половину. У тим ситуацијама је пресинг тима Брајана Гурџијана натерао Србију да изгуби неколико лопти.
Неколико лоших напада у низу, у оба меча екипу би пад концентрације који је дозвољавао ривалу да направи разлику. У таквим су тренуцима "орлови" шутирали ка кошу када то није било најбоље решење, док су у великом броју случајева и оклевали и слали екстра пас који није доносио поене.
Пешић је велику минутажу пре свега на мечу против Аустралије дао Раданову, Јарамазу и Покушевском. Ова три кошаркаша нису показала квалитет потребан за велико такмичење какве су Олимпијске игре.
Раданов и Јарамаз, нису успели да се снађу у улогама које су им додељене, док се код Алексеја Покушевског видео страх који га је чувао прикованог за паркет па се он поготово у првој утакмици против Аустралије није усуђивао да спусти лопту и крене у дриблинг, већ ју је брже-боље прослеђивао најближем саиграчу.
Треба додати да напад није изгледао добро јер су репрезентацији у свим дуелима недостајали кошаркаши којима је игра у офанзиви јача страна. Селектор је одмарао Богдановића у оба меча, у једном нису играли Милутинов и Добрић, док се у Београду опорављају Јовић и Давидовац.
Искусни Пешић је најбољег стрелца и капитена репрезентације циљано држао на клупи, желео је да га сачува за уводни дуел на Играма који Србија игра баш против Сједињених Држава.
Промашен је велики број отворених шутева за три поена, али остаје нада да ће се то вратити када највише буде требало.
За разлику од напада, одбрана је током већег дела оба меча одлично функционисала.
Алекса Аврамовић, Вања Маринковић и Марко Гудурић су и против Аустралије и против Сједињених Држава украли велики број лопти играчима на бековским позицијама после чега су трчањем у контру лако долазили до поена.
Како та један на један, функционисала је и тимска одбрана у којој су добро изгледала преузимања и удвајања.
Изузетно позитиван утисак пружила је заједничка игра Филипа Петрушева и Николе Јокића. Српски крилни центар, сличан је тип кошаркаша МВП-јевом саиграчу из Денвера Ерону Гордону, па се на оба меча видела синергија слична оној у НБА лиги.
Петрушев се лако отварао када би Јокић бивао удвајан испод коша, па би добрим кретњама имао отворено полагање, шут за три поена или са полудистанце.
Баш због овога, Петрушев је био најефикаснији играч Србије на утакмици против Аустралије.
Пешић је сакрио велики број офанзивних решења, па би требало да напад доста боље функционише, већ на утакмици против Грчке, када се очекује и повратак свих кошаркаша у састав.
Оно што није било добро је стагнација у игри када се не реализује неколико напада у низу. У овим ситуацијама треба нагласити да селектор Пешић намерно није хтео да мења ништа у игри оставивши кошаркаше да се изборе са притиском.
Србији остају два припремна меча, 21. јула против Јапана, па дан касније против Грчке за који се још не зна хоће ли бити отворен за јавност.
Коментари