Воз за север Француске, или закуцавање вредно пута преко пола света

Најтужнији у гомили разочараних, чини се, био је младић који је допутовао чак из Сингапура, како би уживо гледао кошарку. Очајан, гледао је у свеже исписану поруку ”отказан” поред најаве поласка воза за Лил.

”Никада уживо нисам видео како неко закуцава. Мислиш да ћу видети у Лилу?”, питао ме пре него што је нестао у маси људи који су се разјурили се по другим париским станицама, надајући се да ће, пре или касније, пронаћи превоз ка северу Француске.

Полиција и ватрогасци су, неколико сати касније и свако на свој начин решили проблем – први су ухапсили анархисти-левичара, или шта год је већ био човек који је спалио каблове, док су други једноставно склонили дрво са шина.

После пар сати и десетак станица подземном железницом проблем је био решен. Са северне париске железничке станице, или ”Гар д нор”, путници који су претходно извисили за путовања су просто прегазили контролоре и укрцали се у неки од возова који су јездили ка северу.

Међу њима и Литванац, који је неколико месеци раније купио возне карте и улазнице за утакмице, уверен да ће Домантас Сабонис и екипа без проблема проћи квалификације и добацити до Лила.

”Чудесно је како више немамо бекове. Код вас у Србији људи воле и фудбал, и тенис, и одбојку, али у Литванији постоји само један спорт – кошарка. Како би нам само добро дошао неко попут Алексе Аврамовића”, кратко је закукао.

Неуспешно, покушао сам да га утешим помињући Шарунаса Марчуљониса, Шараса Јасикевичијуса, Висоцкаса, Клеизу, Арвидаса Сабониса…

”Не вреди, то се више никада неће поновити”, рекао је пре него што је нестао у потрази за неким другим превозом ка Лилу.

Вембанјама, Јокић и Леброн Џејмс против Де Гола, Мороа и Пастера, а помало и Киша

Чим се воз зауставио, у улици која води ка тргу који носи име по једном од најславнијих становника града – Шарла де Гола, маса људи са подигнутим мобилним телефонима чекала је испред невелике зграде од црвене цигле. Испред је био паркиран аутобус, а свуда около стајали су безбројни полицајци и војници.

Сигурно су унутра Американци, без грешке смо погодили, сматрајући да једино селекција коју је у Француску довео Стив Кер може да изазове оволику хистерију.

Нисмо сачекали да изађу, већ смо лагано прошетали даље ка центру града и Великој палати у којој су се француски генерали, крајем маја 1940. године, после три дана жестоких борби и већ потпуно опкољени предали Немцима.

Та три дана отпора, испоставило се касније, омогућила су Британцима да из Денкерка евакуишу безмало 300.000 војника и спасу образ после катастрофалне кампање у Француској. У једном од бродова који су прешли Ла манш био је и Де Гол, који је одбио да призна примирје које је потписао касније презрени маршал Филип Петен.

Све до почетка кошаркашког турнира, Де Гол и Луј Пастер били су најпознатији становници Лила. За балканске народе, свакако, био је то Данило Киш који је у увом граду, одавно и пиуних шест година био лектор за српско-хрватски језик.

Доласком Леброна Џејмса, Стефа Карија, Николе Јокића, Јаниса Антетокумба и Виктора Вембанјаме све се променило – људи су у дугим редовима чекали да нове хероје виде у стадиону који носи име по Пјеру Мороу.

Име некадашњег премијера Француске и градоначелника Лила записано је на врху стадиона пре свега због друштвених реформи, којима је драматично повећана минимална зарада, реформисан је пензиони систем: Моро је, ипак, био принуђен да поднесе оставку када је покушао да укине државне дотације за приватне школе.

Тачно четрдесет година од његове смрти, готово нико од људи који су прилазили стадиону није знао ко је Пјер Моро. Није им било ни важно, јер су на стадиону, са чијег је пода, чудесним хидрауличним скаламеријама уклоњена трава и постављен паркет, играли хероји сасвим другог времена.

А у сали, радник је пажљиво наслонио мердевине на терен чија је шара инспирисана радовима мајсторима паркетарства из давних времена и почео да гланца обруч и таблу, како би све било спремно да наступ хероја новог времена.

Непуних пола сата касније, када су екипе почеле да се загревају, и младом Сингапурцу исплатио се пут преко пола света. И то неколико десетина пута, пошто су један за другим лопту у кош закуцавали Леброн Џејмс, Бам Адебајо, Никола Јокић, а касније и Вембанјама, Гобер, браћа Ернангомез, Јанис.