Тенис

Претеча тениса била је "jeu de paume", или "игра руку", која је настала у Француској у 11. веку. Играло се у манастирском дворишту и подразумевало је да се лопта дланом удара о зидове и нагнуте кровове.

Тенис, какав данас познајемо, развијен је у Енглеској у 19. веку, када је крикет почео да губи на популарности. All England Cricet Club је одлучио да дозволи да се његови травњаци користе и за тенис.

Неколико националних федерација је основано широм света током 19. века, што је 1913. кулминирало стварањем Међународне тениске федерације – сада познате и као Међународна тениска федерација.

Правила тениса

Олимпијски тенис се састоји од такмичења у мушкој и женској појединачној конкуренцији и мушким, женским и мешовитим паровима.

Сви мечеви се играју на два добијена сета са стандардним тај-брејком у сваком сету, укључујући и финални сет. 

Историја на олимпијским играма

Тенис је спорадично био део програма олимпијских игара кроз историју. Премијерно је приказан као део ОИ у Атини 1896, али је због спора између Међународне тениске федерације и Међународног олимпијског комитета око статуса тенисера повучен из програма након Игара у Паризу 1924.

Тенис се на ОИ за стално вратио тек 1988. године у Сеулу.

Од тада, на сваком олимпијском турниру у тенису учествовао је неко од најбољих светских играча, попут Новака Ђоковића који је освојио бронзу у Пекингу 2008, или Ендија Мареја (злато 2012. и 2016. године), те Рафаела Надала (злато у појединчаној конкуренцији 2008. и злато у паровима 2016. године).

Сестре Серена и Венус Вилијамс су најуспешније су у женској конкуренцији и освојиле су укупно осам медаља.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- мушкарци, појединачно
- жене, појединачно
- парови, мушкарци
- парови, жене
- мешовити парови