Таеквондо

Таеквондо, у преводу "уметност ударања ногама и шакама", борилачка је вештина чији корени датирају из периода Tри краљевства у древној Кореји (око 57. године пре нове ере до 668. године нове ере) када су ратници династије Сила почели да развијају познату борилачку вештину као taekkion ("нога-рука").

Током раног 20. века, теквондо је постао доминантна борилачка вештина, практикована у Кореји. Спорт је тада постао интернационалан и 1973. године основана је Светска теквондо федерација (сада позната као Светски теквондо). Исте године у Сеулу је одржано прво светско првенство у теквондоу.

Правила таеквондоа

Циљ таеквондоа је да спортиста удари противника, а да притом избегне да и сам прими ударац. Заштитни знак ове борилачке вештине је комбинација брзог узастопног покрета ногом и шаком. Борбе се одржавају на осмоугаоној струњачи у три рунде по два минута.

Бодови се додељују према степену тежине коришћених техника. На пример, ударац ногом у главу даје већи резултат од удараца рукама и ногама у труп. Ударци из окрета се такође награђују додатним поенима. Спортисти могу бити кажњени за различите грешке.

Историја таеквонда на олимпијским играма

Таеквондо је премијерно приказан на ОИ у Сеулу 1988. године, као демонстрациони спорт. Био је показни спорт и на Играма у Барселони 1992. године, али је изостао из олимпијског програма у Атланти 1996. Међутим, четири године касније, теквондо се поново појавио као спорт на Играма у Сиднеју 2000, где су одржана такмичења у обе категорије. Таеквондо је од тада део олимпијског програма.

Неке нације су своје прве медаље на ОИ освојиле баш у таеквондоу – Вијетнам 2000, Авганистан 2008, Габон 2012. и Нигер и Јордан 2016.

Такође, Иранке и представнице Обале Слоноваче донеле су прве медаље у категорији жене за своје националне комитете на Играма у Рију 2016.

Категорије на Олимпијским играма:
- мушка до 58 килограма, 68 килограма, 80 килограма и преко 80 килограма
- женска до 49 килограма, 57 килограма, 67 килограма и преко 67 килограма