Кајак-кану

Kануи и кајаци вековима су коришћени као превозно и средство за лов и риболов у Северној Америци, на Сибиру и Гренланду. Прва такмичарска трка кајак-кануа (на мирним водама) забележена је 1869. године у Великој Британији.

Правила такмичења

И кајак-кану на дивљим водама и кајак-кану (на мирним водама) укључени су у програм Олимпијских игара 2024. у Паризу, али са засебним правилима.

Кајак и кану две су врсте чамаса у овом спорту. Код кајака сваки веслач користи весло са две лопатице (пера), што је случај и у спорту кајак-кануу (на мирним водама). Код кануа се користи весло с једном лопатицом.

Такође, веслачи у кајак-кануу у потпуности седе у чамцу, док спортисти на дивљим водама једном ногом клече у кануу због боље стабилности. 

Трке у кајак-кануу одржавају се на мирним водама, односно, на језерима или другим воденим површинама на којима нема приметног кретања воде, нити таласа. Од класичног веслања разликује се по томе што веслачи у овом спорту немају покретна седишта, нити ослонце за весла која свом тежином држе у рукама.

Историја на олимпијским играма

Кајак-кану на мирним водама у програму је олимпијских игара још од Берлина 1936. године, док је демонстриран на Играма у Паризу 1924.

Жене се такмиче од Игара у Лондону 1948. године, и то само у кајаку. У кану дисциплинама учествују само мушкарци.

Дисциплине на Олимпијским играма:
- кајак једносед 1000 метара, мушкарци 
- кајак једносед 500 метара, жене 
- кајак двојац 500 метара, мушкарци 
- кајак двојац 500 метара, жене 
- кајак четверац 500 метара, мушкарци 
- кајак четверац 500 метара, жене 
- кану једносед 1000 метара, мушкарци
- кану једносед 200 метара, жене 
- кану двојац 500 метара, мушкарци 
- кану двојац 500 метара, жене