Сукоб Русије и Украјине – (зло)употреба спорта у политичке сврхе

Рат Русије и Украјине одразио се на све сфере живота читавог света, а још пре његовог избијања многа светска удружења и организације су покушале да разноврсним притисцима, претњама и санкцијама утичу на развој догађаја.

У почетку се претило разноврсним економским санкцијама али је конкретна примена почела управо у сфери спорта. Од забране коришћења националних обележја на међународним такмичењима, до искључивања спортиста и тимова Русије са такмичења, до одузимања домаћинства и организације међународних такмичења.

Економске санкције су биле тек на другом месту, мада се сада стигло и дотле да се представницима Русије ускраћује и учешће на другим међународним скуповима и манифестацијама каква је, рецимо, одлука међународне федерацијe узгајивача мачака да због ситуације у Украјини забрани учешће мачкама из Русије на међународним такмичењима.

Међународни олимпијски комитет, који је политички неутрална организација, донео је одлуку да свим спортским федерацијама препоручи да руским и белоруским спортистима и званичницима буде забрањено учешће у такмичењима.

Као последица тога, многе међународне организације разних спортских дисциплина попут Светске одбојкашке федерације, Фифа и Уефа, Међународног параолимпијског комитета, Међународне атлетске федерације и других донеле су одлуке о санкцијама руским и белоруским представницима као и о отказивању такмичења на њиховој територији.

Иако све спортске организације истичу да су аполитичне, сам спорт, спортска такмичења и сами спортисти стављени су у непријатну позицију. Без своје воље и сагласности упрегнути су у својеврсне политичке а не спортске игре.

Али није то ни први пут, а нажалост неће бити ни последњи, да се изворне вредности спорта користе у друге сврхе. У новијој историји готово да није било већег међународног такмичења а да му нису претходили разни политички или медијски притисци, а основни спортски мотиви су остајали у другом плану.

Када спортиста постави рекорд, освоји поен или постигне погодак, он није победио противника већ је надмашио супарника, постигао свој максимум у датом тренутку и поставио нову границу својих и људских способности као изазов и мотив новим генерацијама за веће усавршавање чинећи човечанство још бољим.

Овакав став који, нажалост, у новије време све више потискују неке друге вредности, био је основни разлог за настанак Олимпијских игара у Старој Грчкој у 8. веку пре нове ере, а о тадашњој важности схватања спорта сведочи и чињеница да су у време одржавања тих спортских надметања прекидани сви сукоби, па и ратови међу заједницама.

Но, данас је то само лепа прича, јер у време новије историје, када су Олимпијске игре обновљене од 1896. у Атини, чак три пута нису одржане због рата (1916. 1940. и 1944), а спорт је постао једна од тема константне и разноврсне политичке манипулације.

Због велике популарности и пажње најшире јавности, спорт је све чешће мета политичких акција – од објава протестног недоласка политичких лидера и делегација на отварање спортских манифестација, забрана спортистима да носе национална обележја, прописивања бојкота или искључивања спортиста са надметања, па до терористичких напада попут оног 1972. године у Минхену.

Политички поступци и поруке у таквим ситуацијама никога не остављају равнодушним и увек изазивају узбуђење, без обзира на мотиве којима су изазвани.

На другој страни, сви негативни ефекти код публике врло се брзо изгубе, нестану и забораве, јер у свести јавности буду брзо потиснути постигнутим спортским резултатима на самом терену о ком год спорту или такмичењу је реч.

Рецимо, сећате ли се да ли су на зимским Олимпијским играма одржаним пре само месец дана у Пекингу сви спортисти могли да наступају под својим националним обележјима? Или тек шта се, у вези с тим, догађало на Играма 1980. у Москви?

Осим великих спортских манифестација сличном или истом третману подвргавани су и поједини спортисти који су својим достигнућима доспевали у центар пажње јавности али својим ставовима нису одговарали политичким структурама.

Један од најпознатијих случајева је одузимање титуле најбољем боксеру света Касијусу Клеју, познатијем као Мухамед Али, због његовог става према америчком рату у Вијетнаму. Најсвежији пример медијске политичке злоупотребе врхунског спорта, који већ полако пада у заборав, је протеривање из Аустралије једног од најбољих спортиста света Новака Ђоковића.

Медијска кампања је трајала месецима, а најбољи тенисер је третиран као медијска лоптица за спиновање. Демократија, људска права, владавина права, лична слобода мишљења и говора, устукнули су пред самовољом једног министра правданом вишим колективним интересом.

Свако ће извући закључке и формирати сопствено мишљење, а прича још није готова јер још је много турнира и министара пред нама и Ђоковићем.

Нажалост, у свим овим причама (па и у овој) спорт и сами спортисти су на последњем месту.

Као да је потпуно небитно што се врхунски спортиста, често подређујући читав приватни живот, годинама припрема и „темпира" форму како би остварио врхунски резултат на одређеном такмичењу, а онда му то неки политичар или политичка одлука ускрати ради „виших интереса".

Управо је зато и боље не спречавати их да се надмећу на спортским теренима, пре него да својим одсуством подржавају било какве борбе на политичким и бојним пољима.

Случај је хтео да су тенисерке Украјине Елена Свитолина и Русије Анастасија Потапова то демонстрирале на најбољи начин у мечу првог кола на турниру у Монтереју играном 2. марта.

Е да, на зимским играма у Пекингу спортистима Русије је био забрањен наступ под националним обележјима. А Олимпијске игре у Москви 1980. бојкотовали су спортисти Америке и још 65 земаља. На тим играма су спортисти ондашњег Совјетског Савеза и Источне Немачке освојили 127 од укупно 204 медаље. Југословенски спортисти су освојили 9 медаља, међу којима и прву златну медаљу у кошарци, чиме су постали тек трећа земља са таквим одличјем.

До тада су Американци 7 пута освајали злато а СССР само једном на претходним играма.
Упркос свему, а нарочито политици, сва та златна одличја су сијала а и данас сијају истим сјајем.