Милица и Тијана – шампионке у походу на нова олимпијска одличја

Гран при у Москви донео им је визе за Токио, злата у Орланду неговестиле су успешну 2020. годину. Милица Мандић и Тијана Богдановић плус легендарни Гале (Драган Јовић), како кажу више од тренера, они су јунаци данашње приче "На путу за Токио".

Шампионке од школских дана, професионалне, озбиљне, на први поглед недодирљиве. А опет, насмејане и отворене као и када се о њима мало знало. Милица је златом у Лондону открила Србији шта је теквондо. Сада је пред трећим Олимпијским играма.

"Моје прве Олимпијске игре и освојена златна медаља – остварење снова", рекла је Мандићева.

"Све ово што радимо, не бисмо чинили да нас не вуче нека велика страст и љубав према таеквондоу. Што се конкретно мене тиче, мислим да пораз доживљавам лакше и гледам да што више научим из њега. Да послушам Галета, оно што је рекао да није било добро у борби, да на томе одмах идем да радим."

Тијана је у Рију била још тинејџерка, тек је постала пунолетна. Њено сребро имало је златни сјај.

"Надам се да овога пута неће бити грешке судија. Увек некако гледам да је све на мени, на ономе што сам ја радила у припремном периоду и мислим да ће се све то исплатити", казала је Богдановићева.

Да ли се њен поглед на спорт и живот променио?

"Заиста сам била веома мала, пре свега психички на тим Олимпијским играма. Мислим да сам много научила на тим Играма и током припремног периода - сазрела сам. Гледам другачије на тренинге и напоре који су ми некада изузетно тешко падали. Сада знам да то тако треба да буде и да се исплати."

Дан после повратка из Америке, били су на заједничком тренингу Таеквондо клуба Галеб и са олимпијским надама Пољске. Тренер Јовић открио је колико им значи упсех на самом почетку године.

"Ми стално хоћемо да победимо ако је могуће. Ако не можемо, гледамо да се поправимо. Први пут смо освојили две златне медаље на једном Ју-Ес опену и тиме смо направили најбољи резултат до сада", истакао је Гале.

Успеси их обавезују, навијачи очекују нове победе, нове медаље ... Да ли их плаше притасак и одговорност?

"Нема одступања ни за кога - ни за моју ћерку, ни Милицу Мандић, па ни за нове чланове. Када они виде да Милица поштује правила иако је светска звезда, не само у нашим оквирима, шта има ко други да прича", каже Јовић.

Милица и Тијана су једна другој подршка, без обзира на разлику у годинама.

"Тића је мој животни гуру за неке ствари. Како она схвата такмичења, то је невероватно. Некада једноставно погледам у њу и схватим колико је она сазрела и колико мени отвара пут за неке ствари. Имамо сестрински однос иако је млађа, то нам не представља баријеру нити у животу, ни на такмичењима", каже Мандићева, док њена другарица и саиграчица додаје:

"Она ми је била идол и сада да могу да будем сваки дан са њом, да тренирамо заједно и будемо у соби. Увек ми значи њен савет, разговор са њом и када је тешко и када су лепи поводи. Веома сам срећна што је имам у клубу и животу."

Јовић је истакао да сви професионалци знају колико је важно напорно радити, без обзира што им то тешко пада у неким тренуцима, док је Милица признала да не воли да трчи.

У априлу су квалификације за Олимпијске игре, Србија има своје адуте...

"Имамо два нова, перспективна, млада такмичара - Димитра Гаева и Николу Вучковића. Они ће се такмичити у категоријама до 58 и 68 килограма. Сви се заједно спремамо."

Уколико све прође по плану, Милица ће имати нову прилику за олимпијску медаљу у Токију.

"Велики изазов за мене и за цео тим. Желим да се прикажем у правом светлу, онаква каква јесам. Да покажем колико могу, на чему сам и колико радила", закључила је Мандићева.