Врхунски спортисти у Немачкој са малом зарадом

О сумама које добијају фудбалски професионалци, неки други спортисти у Немачкој могу само да сањају.

„Од нас 1.500 врхунских веслача само десет најбољих може добро да живи од спорта", каже немачки веслач Феликс Драхота. „Говорим о месечном приходу од нешто више од 1.500 евра. Сви остали зарађују мање него што се добија у пакету социјалне помоћи."

Софија Залер слично оцењује ситуацију у свом спорту.

„Мислим да од државне потпоре спортистима може да се састави крај с крајем, али дефинитивно се од тога не може комотно живети", каже та 25-годишња тријатлонка и додаје, међутим, да се у Немачкој последњих година финансијска помоћ врхунским спортистима у Немачкој знатно побољшала.

Више новца за врхунске спортисте

Ту помоћ пружа пре свега фондација „Дојче шпортхилфе" - врхунским спортистима и то на почетку, током и након завршетка њихове каријере. Министар унутрашњих послова Хорст Зехофер најавио је у мају да ће спортисти ретроактивно добити повишице.

Око 500 спортиста и спортисткиња за које се сматра да би једног дана могли да уђу у сам врх светског спорта добијају сада 800 уместо досадашњих 300 евра месечно. Томе треба додати 300 евра као субвенцију за образовање, као и премије између 400 и 1.400 евра, у зависности од успеха и перспектива. Тако на крају спортска елита у Немачкој може да дође до месечне плате од максимално 2.500 евра. Поређења ради, просечна нето-плата у Немачкој је тренутно 1.890 евра месечно.

Друга категорија - 1.500 спортиста који имају одличне, али не тако вансеријске резултате, добија и 300 евра као додатак за образовање, дакле, максимално 1.000 евра месечно.

Трећа категорија - 250 изабраних талената - кадар је младих талената који већ 11 година финансира Фондација Бундеслиге и чији чланови добијају 250 евра месечно.

Примаоцима тих дотација се касније помаже и при укључењу у тржиште рада.

„Ја имам већ сада једног ментора из привреде којег у сваком тренутку могу да питам за савет", каже Софија Залер.

Академска каријера - уз спорт

Та тријатлонка је одличан пример да спорт и образовање на врхунском нивоу могу да иду заједно. Она је са 17 година матурирала с просеком 1,0 (најбоља оцена), након тога је студирала математику на Оксфорду у Енглеској, са 21 годином је завршила студије с одличним успехом. Данас, четири године касније, завршава докторски рад. Залерова је за време студија постала светска првакиња у категорији млађих од 23 године (2014) - у тријатлону.

Сада поново живи у Немачкој, у Нирнбергу, где Немачки тријатлонски савез има једну од своје четири главне базе. Боравак у Енглеској јој је остао у лепом сећању.

„Спорт се на енглеским универзитетима цени много више него на немачким. Оксфорд даје подстицаје својим студентима да би им осигурао време и услове за постизање врхунских резултата. Наравно, у првом реду академских, али ја сам се тамо развила и као спортисткиња развила. То функционише само ако постоји адекватан оквир."

Софија је на свом универзитетском кампусу могла да тренира пливање и трчање, али и генерално сматра да је када је реч о државној помоћи Енглеска одмакла много даље од Немачке. Тамо се, на пример, већ више од 20 година зарада од државне лутрије користи за помоћ успешним спортистима.

Године 2015. фондација „Дојче шпортхилфе" је изабрала Софију Залер за „спортску стипендисткињу године", што је значило да ће 18 месеци добијати двоструко вишу финансијску потпору. „Не знам да ли бих се још бавила спортом да нисам имала такву подршку фондације и мог матичног спортског савеза", каже ова тријатлонка коју су у каријери често мучиле повреде.

„Кад си повређен, онда је спорт посебно скуп. Мораш да тренираш и идеш на физиотерапију, а не зарађујеш ништа. Нема те ни у медијима, а спонзори имају ограничено стрпљење."

Сигурна варијанта: Бундесвер, полиција, царина

Кристина Херинг, од 2014. запослена у Бундесверу, већ четири пута је била немачка првакиња у трчању на 800 метара.

„Много сам захвална за новац који месечно добијам од Бундесвера. То стварно пуно значи."

Осим плате, као припадница спортске јединице војске и врхунски спортиста добија од фондације Дојче Шпортхилфе додатних 400 евра месечно. Такав облик половичног субвенционисања примењује се и са спортистима који су чланови спортске јединице у полицији и царини.

И Херингова студира уз спортску каријеру, и то менаџмент на Техничком факултету у Минхену.

„Наравно да и ја често дођем до својих крајњих граница", признаје: „Тада сањам да сам само спортисткиња или само студенткиња, али све у свему, може се и једно и друго."

Она је од почетка своје каријере „возила" паралелно на два колосека.

„Ако гледаш рационално, мораш знати да спортом можеш да се бавиш само одређено време", објашњава Херинг своје мотиве: „Тренутно је мој фокус више на спорту, али желим да будем припремљена на живот након спорта."

Сребрни олимпијац и мехатроничар

Веслач Феликс Драхота је на свом путу већ отишао корак даље. Четири године је седео у немачком репрезентативном осмерцу, четири пута је у тој веслачкој дисциплини освојио титулу европског шампиона, био је три пута вицешампион света и на Олимпијади у Рио де Жанеиру је освојио сребро.

Но, тај 30-годишњак више није сигуран да ли хоће да настави спортску каријеру. У Дортмунду ради као мехатроничар за један аутомобилски концерн. За себе каже да је „фрик" и да је живео и за једно и за друго - за спорт и образовање. Тврди да није љубоморан на астрономски плаћене фудбалере.

„Ја сам се определио за једну другу врсту спорта", каже са широким осмехом.