Председник државе покровитељ шампионата у стрељаштву

Из Генералног секретаријата председника Србије Томислава Николића стигло је у канцеларију Стрељачког савеза Србије писмо чију садржину преносимо у целини, а потписао га је генерални секретар Недељко Тењовић:

Поштовани господине Машовићу, Имам задовољство да Вас обавестим да је председник Републике Србије господин Томислав Николић прихватио Ваш позив да буде покровитељ традиционалне српске стрељачке дисциплине наведене у Вашем писму.

Тако је после скоро 15 година, на радост свих стрелаца и стрељачких радника, поново установљено високо покровитељство над шампионатима државе и даровање шампиона.

Председник Томислав Николић је добитник високог признања „Златне мете" поводом 125 година од оснивања Стрељачког савеза Србије. У децембру 2012. уручио га је тадашњи председник Стрељачког савеза Србије Обрад Стевановић у Дому Народне скупштине у присуству великог броја угледних званица, великана стрељачког спорта, тренера и стрелаца.

"Као дечак имао сам прилике да бирам да ли да се бавим стрељаштвом, шахом или атлетиком у ДТВ Партизан", рекао је том приликом Томислав Николић у поздравној речи. "Определио сам се за атлетику. Ово признање ме је на неки начин обавезало да помогнем стрељачком спорту, као што су то чинили и моји претходници и ја вам обећавам да ћу вам помоћи. Честитам вам и захваљујем вам се на свему што сте дали српском спорту."

Покровитељи у стрељачком спорту биле су, од оснивања прве Београдске стрељачке дружине 1865. и Стрељачког савеза Краљевина Србије 1887. у Крагујевцу, све крунисане српске и југословенске главе и председници држава.

Још 1880. краљ Милан Обреновић је "пружао већа помоћна средства дружинама" и био покровитељ "земаљских гађања" (државних шампионата).

Такође, краљ Александар Први Обреновић је 1894. био покровитељ Савеза стрељачких дружина у Краљевини Србији и "земаљских гађања". Он је 1894. управо пред "земаљско гађање" у Нишу одликовао Орденом Двоглавог белог орла петог реда Милана П. Живковића, потпредседника Београдске стрељачке дружине, а орденом Таковског крста петог реда још петорицу стрељачких радника, између осталих и игумана Партенија, председника Суковске стрељачке дружине.

Остало је записано у Стрељачком гласнику из 1926. да је 1911. "председник Стрељачког савеза био престолонаследник Александар Карађорђевић, а да је је краљ Петар Карађорђевић као заштитник савеза "давао сваке године скупоцене награде за стрељачке утакмице" и да је на "земаљском гађању" 1911. учествовало више од 1.200 стрелаца.

У тексту у броју 3. и 4. Стрељачког гласника из 1926. под насловом "Како су нас сматрали" пише да се и у тајној књизи аустроугарске војске "Die Serbische und Montenegrinische Arme" из 1912. говори о српском стрељачком спорту:

"Од сва три рода оружја, пешадија је најбоља. Српски сељак има све особине једног доброг пешака, издржљив је у ходу и воли оружје. Отуда је управа Стрељачког савеза могла тако лако да прошири последњих година стрељачки покрет у целој земљи. Тај покрет је узео такве размере да се са њим мора озбиљно рачунати као са једним утицајним фактором на све одличне особине српске пешадије." На крају се у тексту закључује да "када се иначе отпорној и издржљивој особини српског сељака дода још и усавршеност у стрељаштву, онда се српски војник може сврстати у ред војника напреднијих европских држава".

Краљ Александар Први Карађорђевић је био покровитељ прославе 60 година прве Београдске стрељачке дружине 1925, заштитник Главног стрељачког савеза и Београдске стрељачке дружине и покровитељ 16. "земаљског гађања" у Београду 1927. За прославу шездесетогодишњице обезбеђен је значајан наградни фонд од 60.000 динара. Високи заштитник Савезних стрељачких дружина била је и краљица Марија.

Од 1932. на сваком "земаљском гађању" додељиван је пехар за "утакмицу између савезних дружина" (пандан екипном првенству), чији је дародавац био краљ Александар Први, а екипу су чинила петорица стрелаца.

Војска је била, уз државу, највећи покровитељ савезу и стрељачким дружинама дајући, или бесплатно или уз велики попуст, пушке и муницију. Министарство саобраћаја је за свако "земаљско гађање" давало велики попуст на железници за стрелце.

После Другог светског рата, установљено је даровање и високо покровитељство председника Јосипа Броза Тита на такозваној "Победној мети". Први шампион Југославије војничком пушком 1947. био је Милан Чукић из Београда, који је од Тита добио на дар златну плакету. Од 1948. уведена је "Титова мета" у појединачном и екипном такмичењу војничком пушком у дисциплини три пута четрдесет метака (1948. и 1949) и, потом, три пута двадесет метака. Појединачном прваку додељиван је лични дар председника Тита, а екипи прелазни пехар Маршала Тита. Од 1972. укинута је "Титова мета" за војничку пушку и лични дар и екипни пехар додељивани су за серијску МК пушку, јер је Међународна стрељачка унија укинула те године војничку пушку из свог програма.

Први освајач личног дара председника Тита на "Титовој мети" (најчешће златни ручни сат) био је 1948. Момир Марковић, а прелазни пехар Маршала Тита освојила је репрезентација Србије. Последњи пут такмичење је одржано 1980. али стандардном ваздушном пушком и победила је легенда Звездаре и Партизана Гордана Јојић Николић. Највише Титових личних дарова освојио је Срећко Пејовић, садашњи спортски директор СС Србије, чак шест узастопних од 1974. до 1979. и то четири пута златан сат, једном карабин са посветом и једном велики златник.

Екипно, највише пехара Маршала Тита понео је "Нови Сад 1790" – десет. Прелазни пехар додељиван је до 1992, када га је освојио Центар из Подгорице и остао је у витринама тог клуба. Београдски Вождовац био је освајач 1991.

После распада Југославије 1992, покровитељство је обновљено 1996, када су шампионе државе даровали председници Зоран Лилић и потом Слободан Милошевић. Први добитник златног сата 1996. био је Живомир Казаковић. Двоструки добитник личног дара председника био је Василије Гроза из београдског „Крцуна" 1997. и 1999. Други пут му је припао златни "лонжин", лични дар Слободана Милошевића. Освајач личног дара 1998. био је Саша Николић. Последње покровитељство било је 2000. и добитник личног дара Слободана Милошевића је био Саша Собољев.

Ове године Шампионат Србије војничким оружјем (полуаутоматска пушка – "паповка" и војничка пушка - две дисциплине 20 лежећи и тростав три пута десет метака) одржан је у Трстенику. Шампион "паповком" био је Тиби Чисар из зрењанинског "Бечкерека 1825". Војничком пушком 20 лежећи првак је био Радиша Борисављевић из дружине "Бошко Петровић" (Ивањица), а у троставу Новица Петровић (Смедерево).