Живели су Парагвајци за овај дан 120 година, колико и постоји фудбалски савез те земље, и дочекали су га. Прва победа у историји у нокаут фази Светског првенства, а против кога другог него Немачке, некадашњег шампиона света.
Срце, душа, жеља, упорност, тимски приступ - све су то имали играчи Парагваја. Одиграли су утакмицу која ће се дуго препричавати, не толико због тактичке савршености, колико због начина на који су играчи у црвено-белим дресовима издржали све што је Немачка бацила на њих.
Од првог до последњег минута деловали су као тим који не игра само за резултат, за гол, за додавње, већ за сваку лопту, сваки дуел и сваки центиметар терена.
Одбрана Парагваја је у више наврата била под великим притиском, али је реаговала као зид. Дтартови у последњем тренутку, блокирани шутеви и невероватна дисциплина у ниском блоку били су њихов начин да преживе таласе немачких напада.
Чак и када је деловало да ће Немачка пронаћи простор, увек се појављивао неки Парагвајац да затвори линију додавања или да жртвује тело за тим тако што би блокирао шут.
У нападу су чекали стрпљиво, а кад би добили прилику, то су били тренуци храбрости и инстинкта. Гол Енсиса дошао је као награда за све што су трпели до тада.
И када је Немачка у другом полувремену и продужецима подигла темпо, Парагвај није пао. Ни физички, ни ментално. Чак и у моментима када су били потпуно притиснути уз свој гол, наставили су да се боре као да је почетак меча.
Иако су на крају морали да преживе и пенал драму, Парагвај је у целој утакмици показао нешто што се не мери статистиком.
Ускоро опширније...
Коментари