Суботић: Играње за Србију повратак коренима

Уочи утакмце Лиге шампиона између Борусије Дортмунд и Арсенала, Невен Суботић привукао је пажњу острвских новинара. Британски „Дејли мејл" урадио је причу о српском интернационалцу, сматрајући га једним од најбитнијих „шрафова" у Борусијиној машинерији.

У интервјуу за „Дејли мејл" Суботић је рекао да као тинејџер, док је живео у Америци, никада није ни сањао да ће једног дана заиграти у Европи. Ипак, данас 24-годишњи српски интернационалац има освојена два првенства Немачке и једно учешће у финалу Лиге шампиона.

„Док сам живео у Америци нисам ни сањао да ћу играти у Немачкој, то је било тако далеко. Сећам се да сам имао другара који је тренирао у Арсеналу. Он је био одличан играч, али како је причао о омладинцима Арсенала помислили бисте да је сваки клинац тамо као Меси. Причао ми је да су ти играчи јаки, да нема шансе да их неко прође, да би их ти фудбалери самлели. Помислио сам, вау, ти момци су животиње, они само тренирају", присећа се Суботић.

Толико година касније, Суботић у дресу Борусије дочекаће некадашње Арсеналове „клинце", али овога пута на њега је ред да меље противника. Тим Борусије на утакмици одиграној пре две недеље на стадиону „Емирејтс" трчао је 11 километара више од „тобџија". Суботић открива у чему је тајна сјајне игре „милионера".

„Имамо тактику коју стално покушавамо да спроведемо на терену. Ми не можемо трчати као роботи, зато радимо свој посао. Тренер Клоп жели да ми дамо све од себе плус десет процената изнад тога да би заиста били бољи од противника".

Суботић и тренер Јирген Клоп сарађују већ осам година још из времена док су заједно били у Мајнцу. Када је Клоп 2008. преузео клупу Борусије, са собом је довео и Суботића. Српски интернационалан о Клопу има само речи хвале.

„Клоп је веома дружељубива особа забаван је али је као тренер иузетно озбиљан. Посебно је занимљиво како успева да придобије људе. Сваком играчи је стало да Клоп буде поносан на њега. Клопа ћете увек видети како ради и смишља тактику. Он улаже доста напора и ми сви покушавамо да га нашим радом испратимо, па и претекнемо".

Суботић наводи да Клоп има и другу, емотивну страну.

„Клоп је веома емотиван и чврсто је повезан са екипом. По начину на који се понаша јасно је да му је стало до нас. Као што ми бринемо о нашим члановима породице и патимо када им се нешто лоше догоди, такав и Клоп има однос према екипи".

Британске новинаре посебно је интересовало који су разлози због којих Суботић, и поред одличних понуда најбољих премијерлигашких клубова, не жели да напусти Борусију.

 „Скоро сви смо дошли овде као млади играчи и заједно смо одрастали у клубу. Невероватан је осећај када погледаш било ког саиграча и сетиш се најмање 30 ситуација у којима сте једно другом спасавали задњицу. Тако нешто је веома ретко данас и зато је посебно. Не бих се селио у неки други клуб јер се и даље брзо развијам као играч у Борусији. Било би глупо од мене да одем негде где мислим да бих се још брже развијао, са великим шансама да ипак седим на клупи".

Британски новинари истичу да Суботићеви почеци нису били лаки, имајући у виду да се родио у бившој Југославији и да је са породицом избегао, прво у Немачку а затим 1999. године, када је истекла боравишна виза, у САД.

Суботић је описао и како је успео да привуче пажњу америчких тренера у средини у којој је фудбал био на ниском нивоу. На почетку је тренирао са оцем у парку јер у САД није било квалитетних клубова у којима је могло да се тренира.

„Систем рада и тренинга у Америци је био смешан. У екипама би обично био најмање један играч који није знао ништа и баш његов отац је, имајући у виду да нико није желео да буде тренер, водио екипу. Остало вам је јасно".

Српски фудбалер је имао срећу да га је у току тренинга приметио помоћни тренер америчке репрезентације до 17 година. Суботић се прикључио репрезентацији која је касније отишла на турнеју по Европи. У Немачкој га је приметио Јирген Клоп и остало је историја.

И поред тога што је могао да бира да ли ће наступати за репрезентације САД или Немачке Суботић се на крају одлучио за Србију.

„Знам да је некима тешко да схвате зашто нисам наставио да играм за САД. На крају сам преломио да наступим за Србију зато што су моји родитељи Срби и зато што су моја породица, рођаци, ујаци, тетке и бака Срби. Они живе у Босни али сви навијају за Србију. То је био повратак мојим коренима. На крају то је била и једина опција", закључује Суботић.