Српске наде добиле час фудбала у Паризу

Три српска фудбалера су била у стартној постави Жоржа Жезуса; Филип Ђуричић, Немања Матић и Љубомир Фејса. Иако је Фејса последњи стигао у Португалију и од њега се најмање очекивало, био је најбољи српски играч у победи Бенфике против Андерлехта на отварању овог такмичења. Овога пута није се показао у најбољем светлу, замењен је због повреде након пола сата игре, па је португалски клуб тако остао без значајног градитеља игре.

Највећи таленат нашег фудбала, Лазар Марковић, пропустио је почетак утакмице због бола у зглобу. Седео је на клупи поред Миралема Сулејманија. Обојица су касније ушли у игру, када је ПСЖ већ имао три гола предности и 45 минута чувао лопту захваљујући сјајним играчима на средини терена  - Вератију, Матуиди, Моти.

Тренер Парижана Лоран Блан уочи утакмице је изјавио да ће "тим који буде имао већи посед лопте - победити". Играчи су га у потпуности разумели, чак 65 одсто имали лопту у поседу, повели у четвртом минуту, а обезбедили победу након само пола сата игре, другим голом Златана Ибрахимовића, то јест трећег тимског.

Ово је лекција коју српски фудбал изгледа никада није научио - како се понашати када је победа надохват руке, а само троструком звиждуком судије може бити озваничена. Док српски играчи (како у клубу, тако и у националном тиму) не знају рутински да чувају лопту и чекају крај утакмице, већ пуштају противника да се врати у утакмицу након примљеног гола, Парижани су демонстрирали зашто су фаворити у овогодишњем такмичењу.

То јесте клуб са кратком историјом (основан 1970. године), који је ту где јесте захваљујући парама богате породице Емира ел Танија у Катару. Но, таквој фудбалској лекцији не требају паре већ коректан приступ игри. Маестрални трио на средини терена укупно је коштао мање од 30 милиона евра (12 за Вератија, 10 за Моту и 7.5 за Матуидија), исто колико је Бенфика добила за Давида Луиза. Тај трио је у среду приредио час фудбала лисабонском тиму.

Главна тема није био Единсон Кавани, најскупљи играч у историји француског фудбала, који је остао неприметан током целе утакмице. Није то био ни Лукаш Моура, други на листи најскупљих играча које је Насер ел Хелаифи довео у Париз (45 милиона евра).

Лакоћа са којом су Парижани чували лопту на средини терена и штитили голмана Салватореа Сиригуа није није домаћем тиму, током другог полувремена, донела много прилика. ПСЖ није Барселона, која с лакоћом доминира на средини терена. Није ни Бајерн, који би да напада до последњег минута и постиже шест или седам голова.

Друго полувреме, без голова и са само три шута ка голу Артура, није било забавно. Али то је била најбоља могућа лекција за младе наде српског фудбала, које су до сад једино знале да поведу - па стану. Ђуричић се надао да ће показати све што уме против најбољег клуба којем се до сад супротставио, али је замењен на полувремену, исцрпљен након 45 минуте трке без лопте.

Матић се поштено борио против судбине, без колеге Фејсе који је меч завршио већ у првом полувремену.

Марковић и Сулејмани су имали прилику да учествују у дванестој победи Лорана Блана у овом такмичењу (из 18 одиграних мечева), али ништа више од тога.

Када се све сабере, пет најперспективнијих играча Србије јуче је окусило врхунски фудбал. Тај укус је горак. Голман Сиригу није имао много посла. Најзанимљивије је ипак да се ниједан играч ПСЖ-а није уморио више од њега, неколико дана пре велике утакмице против марсељског Олимпика у домаћој лиги.