Српски тренери имају највише титула Евролиге, али ове године их нема у плеј-офу први пут након 11 година

Волимо да кажемо да смо земља кошарке, како због играча, тако и због тренера, али ове сезоне ниједан српски стручњак се није претерано прославио у Евролиги.

Иначе, српски тренери су најтрофејнији када су у питању европски трофеји. Укупно – 19.

Највише их је освојио Жељко Обрадовић, чак девет пехара Евролиге, а затим следи Божидар Маљковић са четири, па проф. Александар Николић са три, Душан Ивковић две и Светислав Пешић са једном европском титулом.

После Срба, најуспешнија нација у тренерском послу у кошарци по броју титула у Европи је Италија, али и Шпанија са 11 по пехара.

Ипак, од 2015. први пут ове године нема српских тренера на клупи неког тима у плеј-офу Евролиге, што је само по себи изванредан податак да је једна земља толико година имала представника у нокаут фази овог такмичења, али с друге стране нова реалност.

Саша Обрадовић је имао највеће шансе за то јер је започео сезону на клупи Монака, који сада игра у плеј-офу, али му је тим из Кнежевине већ у новембру уручио отказ, за многе изненађујуће.

Једини српски тренер ове године у Евролиги, уз Сашу је Жељко Обрадовић, али његов Партизан је завршио на 12. месту на табели.

Историја показује да је у ових 11 година Србија имала чак пет пута тренера и на Фајнал-фору Евролиге. Једном је то био Саша Обрадовић са Монаком, а четири пута његов презимењак Жељко са турским Фенербахчеом.

Сада већ давне 2015. године у плеј-офу Евролиге нашли су се Ефес легендарног Дуде Ивковића и Фенербахче Жељка Обрадовића. 

Наредне године, то је успео да уради Саша Ђорђевић са Панатинаикосом и поново Обрадовић са Фенером.

И 2017. и 2018. Обрадовић је имао исти успех, с тим што му се 2018. придружио и Светислав Пешић са Барселоном.

Сезона 2019/2020. отказана је због пандемије коронавируса, а 2021. у плеј-оф Евролиге пласирао се поново Фенербахче, али сада га је предводио Игор Кокошков.

У 2022. години Монако је отишао у плеј-оф и на Фајнал-фор Евролиге под вођством Саше Обрадовића, а претходне сезоне то је учинио поново Жељко Обрадовић, али овај пут са Партизаном.

Године пролазе, мало је нових имена

Ако се све ове бројке узму у разматрање, уз имена и године тренутно најуспешнијих српских тренера, није тешко закључити да је у овом моменту једино Саша Обрадовић тај који се налази у елитном кругу европске кошарке, а да спада у "млађе" српске тренере.

Пешић је тренутно селектор српске репрезентације, иако је намеравао да се повуче са тог места. Затим, Саша Ђорђевић је после епизода у неколико евролигашких клубова, био је ангажован у Кини.

Игор Кокошков се није снашао у Фенербахчеу, а касније ни у српској репрезентацији, иако је несумњиво јасно да има преко потребан квалитет за оба ангажмана.

У АБА лиги је неколико српских младих тренера пред којима је тек будућност, а претходних сезона су се највише истакли Марко Бараћ на клупи Меге и Ненад Стефановић, бивши тренреа ФМП-а, а садашњи Игокее.

Поставља се питање и да ли наши највећи клубови треба да промовишу и тренера, ако они, наравно, имају квалитет да раде ту. Није лако поставити младог стручњака на клупу Звезде или Партизана, а није да није било примера.

На клупи црно-белих у турбулентном периоду у последњих десет, па и више година седели су и Ненад Чанак, Владе Јовановић, Петар Божић, тада на почецима својих каријера. Време је показало да имају квалитет и да тренутно обављају изванредан посао у својим клубовима.

Зашто се нема стрпљења, то је питање за милион евра, али многи би рекли да је то зато што навијачи желе искључиво резултат.

Ни у Звезди млађи стручњаци нису ништа боље пролазили по стажу. Душан Алимпијевић, па пре неколико сезона и Саша Обрадовић, Влада Јовановић, па и раније Влада Вукоичић.

Да се вратимо на почетак.

Ове сезоне у плеј-оф пласирали су се Париз којег предводи Тијаго Сплитер, Фенербахче са Јасикевичијусом, затим Барселона са Ђоаном Пењероом, Реал и Ћус Матео, Ефес са Луком Банкијем, Панатинаикос и Ергин Атаман и на крају Олимпијакос који са клупе предводи Јоргос Барцокас.