Још једна евролигашка сезона за заборав - Партизан у истим проблемима као претходне године

Како је изгледало током читаве сезоне, тако се и завршило - недоречено, безидејно и разочаравајуће.

Имао је Партизан против Жалгириса, као уосталом и у великом делу сезоне, много прилика да у завршници преломи меч и живим одржи пламен своје наде у пласман међу десет најбољих екипа. Поново, међутим, није успео.

Доказали су тако црно-бели још једном да нису тим кројен за велика дела и моменте који раздвајају победнике од губитника. Осим Карлика Џонса - једине праве константе у игри црно-белих - нико није био спреман да израсте у хероја. У таквом сценарију сви на крају завршавају као негативци.

Сезона још увек није готова за Партизан, пре свега услед обавеза у АБА лиги, али неки закључци се већ сада могу извести. 

Какав почетак, такав и крај

Гледајући почетак такмичења у Евролиги, Партизан још и може бити задовољан учињеним.

Након првих десет утакмица имали су скор 2-8 и све је већ деловало изгубљено, а главни разлог била је промена читавог тима из претходне такмичарске године. Међутим, након тога се десила прва од две прекретнице које су обележиле сезону екипе Жељка Обрадовића. У оба наврата, скретничари су носили црвено-бело.

Победом у првом евролигашком дербију Партизан је прекинуо низ од шест пораза и најавио серију којом се у потпуности вратио у игру. Тријумфовали су на 13 од наредних 17 утакмица и са скором 15-12 ушли у завршницу регуларног дела.

Са великом дозом самопоуздања су отишли у Пиреј на ноге страшном и фаворизованом Олимпијакосу, а одсуство императива победе требало је да послужи као растерећујући фактор. Међутим, екипа које су се сви прибојавали у тим моментима је нестала, а Обрадовић није успео да је пронађе ни у преосталим утакмицама.

Осим понижавајуће партије против Ефеса, имали су црно-бели активан резултат у последњим четвртинама против Барсе, Бајерна и Жалгириса. Изгубили су све те утакмице, а кумовали су недостатак решења у нападу, лоша одбрана и мањак храбрости.

Ослањали су се пречесто и на шут споља, који би увек постајао све лошији како се утакмица ближи крају, а алтернативних решења, осим Џонсове импровизације, није било.

Остаће наравно жал за мечевима попут оних са Паризом у гостима, као и тесним поразима од Асвела, Виртуса и Звезде код куће. Све је то пак могло бити надокнађено, али је непрекидно понављање истих грешака пресудило Партизану.

Ближи се закључивање оцена 

Период привикавања на европску кошарку је за Карлика Џонса трајао јако кратко, након чега је репрезентативац Јужног Судана постао алфа и омега Партизановог напада.

Успео је Џонс да премаши јако висока очекивања навијача, због чега и представља једну од ретких светлих тачака тима. Партизан је увек деловао боље са њим, него без њега на терену, а ретки лоши потези и промашаји најчешће су били последица великог умора.

Вукао је све конце у нападу и никад се није плашио да преузме одговорност у завршници, због чега се присталице Партизана сигурно радују изјави коју је дао после меча са Жалгирисом.

Његов презимењак Тајрик такође се показао као вредно појачање. Један је од најбољих стрелаца међу центрима у читавој Евролиги, а енергија коју стално доноси је у великом броју наврата била неопходна екипи. Умео је и да претера и уђе у проблеме са фауловима, али када се све узме у обзир, сигурно је да нико у њему неће тражити кривца.

Поентерски се одлично показао и Стерлинг Браун, који гледајући статистику иза себе има веома добру сезону. Међутим, често је Браун знао да нестане у одсудним моментима и да већину поена постигне у првом полувремену, што је покварило иначе солидан утисак. Јасно је ипак да Партизан тренутно нема бољег стрелца.

Своје је одрадио и Исак Бонга, који се специјализовао за дефанзивне задатке и поготке за три, превасходно из корнера. Повреде га јесу омеле, али је сигурно да би био радо виђен члан састава и наредне сезоне.

Брендон Дејвис није оставио толико лош утисак, али није донео ни све што се од њега очекивало. Имајућу у виду и позне играчке године, сигурно је да су најбољи дани иза њега, али би и даље могао да представља вредно оружје, када се у обзир узме опасност коју представља ван линије за три поена.

Са друге стране, Ифе Лундберг и Френк Ниликина су у потпуности подбацили. Француз има оправдање у великом броју пропуштених утакмица због повреда, али се није прославио на на почетку сезоне када је био здрав, промашивши велики број важних шутева.

Шта тек рећи за Данца који је доведен да решава утакмице, а више није у стању ни да погоди отворену тројку. Испоставио се некадашњи играч Виртуса као велики промашај и питање је шта ће бити са њим следеће године.

Вања Маринковић такође је одиграо слабу сезону за своје стандарде, али је имао и великих здравствених проблема. Ајзеа Мајк је био икс фактор у неким мечевима и може се рећи да је испунио не толико велика очекивања, док је Двејн Вашингтон, осим једног периода од месец дана, био већи проблем за Партизан него за противнике.

Алексеј Покушевски и Балша Копривица још увек ће морати да чекају на праву шансу, а Марио Накић и Аријан Лакић су превасходно били задужени за обавезе у АБА лиги.

Остаје да се види ко ће дочекати припреме за следећу сезону, а и каква ће бити појачања, али је јасно да ће Партизан морати нешто да промени, уколико жели да се нада бољем резултату наредне године.

У истој ситуацији налазили су се и на крају претходне сезоне, с тим што су сада сви играчи осим Копривице под уговором. Очекује се још једно бурно лето...