(Не)срећан жреб за "орлове" на Мундобаскету, можда нам се Порторико поново позлати

Након жреба који је одржан у Манили познати су изгледи група у које су распоређене 32 националне селекције.

Србија је "имала среће" на жребу jeр су "орлови" добили вероватно најлакшу групу на папиру. Лака групна фаза увек је мач са две оштрице.

Са једне стране изабраници Светислава Пешића релативно лако могу да дођу до три победе и првог места у групи. У утакмицама могу поделити минутажу и минимално смањити могућност да се неко од битних кошаркаша повреди.

Са друге стране, услед убедљивих победа може доћи до непожељног попуштања у ритму и концентрацији играча па се то као и 2019. године о главу може обити репрезентацији Србије. 

Ипак, сваки нови турнир је прича за себе.

Противници Србије у Б групи су Кина, Јужни Судан и Порторико. На први поглед Србија не би требало да има проблема, бар не у групи, али већ у првом нокаут дуелу, уколико се Италија "оклизне" и изгуби неки од дуела против Анголе, Филипина и Доминикане, Србија би поново ишла на незгодну селекцију Ђанмарка Поцека са којом нема најбољи биланс у последње време.

Оно што не улива оптимизам је чињеница да би дуел у четвртфиналу могао да буде још тежи јер би потенцијални ривал "орлова" у борби за полуфинале биле селекције Сједињених Држава, Грчке или Литваније, но треба ићи корак по корак и вратити се групи.

Јужни Судан пласманом исписао историју, а сада имају шансе да прођу и групу

Јужни Судан, најмлађа држава на свету са највишим народом, након жреба вероватно има и високе амбиције.

Председник савеза Луол Диенг вероватно је задовољно трљао руке након што је жреб био завршен.

Иако и Кина и Порторико имају више искуства и такорећи сталне су чланице највећег репрезентативног кошаркашког такмичења Јужни Судан има више него реалне шансе да се баш он са Србијом пласира у нокаут фазу такмичења.

"Светле звезде" како зову националну селекцију ове државе имају неколико познатих имена у својим редовима. Тон Мејкер, Денг Адел, Нуну Омот, Венјен Габријел и Бол Бол кошаркаши су који се крајем лета могу наћи у авиону који ће да слети у Манилу.

Има ли Сале времена да Кину дотера у ред

Кина иза себе има прегршт медаља, чак 19, од тога 16 златних, додуше на Азијским првенствима. "Велики змај" има историју учешћа и на светским првенствима, али без икаквог успеха вредног помена. Јер су за девет појављивања најбоље пласирани били 1994. године када су били осми и 1986. када су такмичење завршили на деветој позицији.

Баш из овог разлога Кошаркашки савез Кине ангажовао је у новембру 2022. године некадашњег селектора Србије Александра Ђорђевића.

Бивши репрезентативац изјавио је да му је циљ да са Кином осваја медаље.

Кина на предстојећем Мундобаскету не може да рачуна ни на једног НБА кошаркаша, јер од одласка Жу Ћија из Хјустона, који тренутно наступа у првој лиги Аустралије, ова азијска селекција није имала представника у најјачој лиги света.

Пред Сашом Ђорђевићем је велики задатак, да укомпонује и спреми тим, махом сачињен од играча из кинеске лиге.

Порторико - екипа од које се губило а освајале медаље и екипа која се лако добија, али медаље изостају

Србија се уколико рачунамо и Југославију кроз историју, велики број пута састајала са овом репрезентацијом, оно што је био својеврсан куриозитет је да је репрезентација под старим називима често губила, али потом и освајала најсјајније медаље.

Златне медаље освојене на Светском првенству у Аргентини 1990. године, као и у Индијанаполису 2002. године, међу најзначајнијим су у богатој историји српске и југословенске кошарке.

Занимљиво, у оба наврата пут до највишег постоља водио је преко Порторика, али не победама већ поразима.

Познатији дуел је вероватно онај из Индијанаполиса, када је Југославија од поменуте селекције изгубила 85:83.

Од тог меча, Србија не зна за пораз од ове селекције коју је убедљиво побеђивала у свим мечевима у којима су се две репрезентације састајале, али исто тако не зна ни за златну медаљу.

Можда не би било лоше да се поново жртвује једна победа у групи, а заузврат добије много више.

Американци ће поново гледати "Хаку", а очекује их дуел и са Грцима

Ретки су кошаркашки фанатици којима прва асоцијација на Нови Зеланд није утакмица са планетарног првенства 2015. године између ове репрезентације и Сједињених Држава када су збуњени Американци на половини терена гледали ривале како изводе традиционални ратнички плес.

Велики пораз који је доживела репрезентација Новог Зеланда остао је у сенци слика избезумљених лица Дерика Роуза, Кенета Фарида, Демара Дероузена а највише Џејмса Хардена.

Насумичан сплет околности поново је спојио ове две земље у исту групу.

Ипак, права посластица биће други дуел из ове групе, утакмица између САД-а и репрезентације Грчке у којој је највећа звезда Јанис Адетокумбо, кошаркаш који добро познаје ривале.

То би могла да буде јако велика ствар за Грке, који могу добро да припреме утакмицу, па уколико САД понове грешку из 2019. године и не дођу у најјачем саставу "дрим тиму" нанесу нови пораз.

Словенија и Црна Гора имају своје шансе

Друге две селекције са Балкана такође имају изгледне шансе да се домогну друге фазе такмичења.

Словенија је у групи са Зеленортским острвима, Грузијом и Венецуелом у којој је апсолутни фаворит и све сем три победе "Змајчека" било би велико изненађење.

Другим узастопним пласманом на Светско првенство Црна Гора направила је велики успех који би могао бити надмашен. У групи у којој су још и Литванија, Мексико и Египат важе за другог фаворита и не смеју пропустити прилику да се домогну ако не првог, онда другог места.