Пророци Мајамија и магија Пета Рајлија

На почетку сезоне деловало је да ће за ову екипу улазак у плеј-оф бити велики изазов, и прави подвиг, којим би ова франшиза потврдила своју жилавост која карактерише и све њене играче, тактички, технички и физички.

Сада у финалу НБА, можда више и нема смисла говорити о њиховим противницима као "јачима" јер те победе на крају крајева више нису биле изузетак већ правило. НБА плеј-оф је, уосталом, стварно устројен тако да се до финала не може доћи случајно или на срећу. У сваком кругу треба четири пута победити противника, и такав пролазак даље увек је чист као суза.

Сада је Хит дошао Леброну на истину.

Видећемо шта ће бити, али на основу прве три утакмице можемо рећи да је овде за сада на делу класичан "долазак осмака на терен", када деца из нижих разреда морају да полако оду кући и још се надају да им лопта неће бити реквирирана.

Лејкерси су скупљени да би освојили титулу, Леброн се тамо одомаћио и сад је већ у фази да малтене ради све, организује игру, поентира, скаче, блокира, а цепао би и карте када би у мехуру било публике.

Шта, с друге стране, рећи о Ентонију Дејвису? Коментататори се питају да ли је бољи као четворка или петица, али тај човек је десетка по формацијском месту, све зна, све уме и може.

Када стане у рекет поред својих противника у већини ситуација изгледа као планина, чак и гледаоцу поред телевизора делује да би најрадије мало побегао од дуела са њим.

Ова два суперстара су – као и увек када се говори о тимовима који освајају титуле – само врх леденог брега, оно што се највише истиче, али не доноси прстен ако испод нема сјајних епизодиста који, заправо, капитализују оно што ове звезде доносе.

У овом финалу, међутим, суперзвезде се налазе у само једној екипи. У Хиту их заправо нема. Леброн и Дејвис су били први пикови на драфту, док Хит предводи Џими Батлер, као водеће име који је у лигу ушао са скромног 30. места.

Има ту свакако асова са великим дометима и уговорима као што је Горан Драгић, европски шампион и прекаљени словеначки НБА ас, или Бам Адебајо, један од најбољих НБА центара у успону, али Сполстрин зачин у овом финалу су аутсајдери, ниско позиционирани или недрафтовани рукији као што су Кендрик Нан, Тајлер Хиро и Данкан Робинсон.

Рајлијева осветољубивост и заокрет у склапању екипе 

Борба је у том смислу неравноправна, а Данкан Робинсон је од човека који се распитивао да ли би могао да постане новинар дошао до једне од првих шутерских сензација НБА лиге, управо као откриће стручног штаба Хита који предводе Пет Рајли као председник и Сполстра као тренер.

Пет Рајли и Сполстра нису одувек селектирали екипу на овај начин.

Рајли је преузео Лејкерсе у време када су играчи предвођени суперстаром Меџиком Џонсоном одлучили да смене тренера. На такав начин је при крају ере Шоутајма и смењен.

У Мајамију је титуле освајао доводећи врхунске звезде као што је Шакил О'Хил, а потом и Леброн Џејмс.

Нису све поставе Хита имале у себи ову компоненту симпатичних аутсајдера.

Када су изгубили титулу 2011. од Даласа предвођеног Џејсоном Кидом и Дирком Новицким, када је први пут неки српски играч активно учествовао у освајању НБА прстена (био је то Пеђа Стојаковић) цео свет љубитеља НБА био је уједињен против њих.

Међутим, чак и тада су Хиту постојали рад, ред и дисциплина, бекови нису смели да имају више од пет процената масти у телу, а високи играчи осам.

Нови шоутајм коме се Рајли надао омео је Леброн одлуком да се после изгубљеног финала против Спурса врати у завичај и да Кливленду донесе титулу, прву у професионалном спорту од давне 1964. године.

Треба имати на уму да Пет Рајли један велики део енергије у свом раду трпи и из осветољубивости према програмима и људима који га до крају нису разумели и логично је претпоставити да његови нерашчишћени рачуни умногоме галванизују Хит, који увек делује као врхунски мотивисана екипа која зна шта хоће.

С друге стране, свако искуство кроз које је прошао формирало је Рајлија – рецимо, у Лејкерсима је радио са Џеријем Вестом који је био велемајстор регрутовања изненађујуће добрих играча методом гребања по дну драфт-каце.

Бајка достојна филмске екранизације 

Упркос поменутој упорности Хита, чињеница је да овакав састав за њих представља озбиљну аномалију јер никада са оваквом екипом нису стигли до финала.

Пет Рајли и Ерик Сполстра имају у својој каријери читав низ играча које су ископали на драфту или довели из европске кошарке на НБА паркете, а на крају их претворили у асове са великим уговорима, али ипак сваки од њих био је део машине са погоном на таленат неког суперстара.

Стога, ако Хит ове године не освоји титулу и не комплетира бајку достојну филмске екранизације, а на крају крајева и ако је освоји – у перспективи има низ врло озбиљних изазова за Сполстру и Рајлија.

Наиме, НБА лига је препознатљива по томе што је склона да плати и будуће резултате, али и минуле радове.

Нарочито последњих година када су плате играча скочиле, многи епизодисти су добили збуњујуће високе уговоре на основу добрих улога у успешним сезонама својих клубова, а суме које су зарадили далеко су надилазиле њихове могућности, и временом су постале превелико оптерећење за саме клубове.

Такве ситуације нису биле сасвим непознате ни самом Рајлију, и то баш у Хиту.

Сада, има неколико таквих играча који су неспорно показали висок квалитет и домете, али исто тако постоји свест о томе да није баш случајност да нису драфтовани или бирани са високог места.

Већ против Лејкерса се видело да Робинсон и Хиро не могу бити сакривени у одбрани као проблем Хита и да против играча највише класе у плеј-оф околностима показују озбиљне недостатке.

Кендрик Нан је био изабран у прву поставу рукија, али сам Сполстра га је у плеј-офу маргинализовао и реактивирао у пуној снази тек кад се Драгић повредио.

Али, ти момци су довели Хит до финала, јавност их је запамтила и заволела, и биће веома тешко Рајлију и Сполстри да се сасвим воде рационалним аргументима када буду морали да планирају будућност таквих хероја.

Нарочито то важи за Данкана Робинсона, чија је животна прича збиља бајковита, али су му и играчке карактеристике најдискутабилније на дуже стазе.

Без намере да оваквим медитацијама кварим бајку која се десила ове заиста несвакидашње кошаркашке сезоне, желим само да покажем како изгледа онима који се налазе иза сцене и чине да та бајка буде изведена пред нама на најспектакуларнији начин.

Пет Рајли, додуше, јесте од почетка био руководилац бајке и налазио се иза завесе још од првих дана после играчке каријере, када је био стручни саговорник Чику Херну чувеном коментатору Лејкерса.

Ерик Сполстра је, с друге стране, од почетка каријере њен протагониста.

Када је пре тачно четврт века, Рајли дошао у Мајами из Њујорка, Сполстра је био задужен за видео-анализе у Хиту и надао се да ће можда добити и неко тренерско место у стручном штабу.

Био је потпуно уверен да ће Рајли довести свог стручњака за видео, а да за тренерско место тек нема шансе. Међутим, после Рајлијевих наступа на клупи полако се отворио простор за њега.

Ерик Сполстра је данас без икакве сумње један од најбољих шефова струке у НБА, не само у погледу тактичке креативности, већ и у пољу развоја играча, селекције и скаутинга.

Стога, можда ће ове дилеме о херојима за које није јасно могу ли да буду ефикасни у континуитету бити разрешене баш кроз једну од карактеристика ове сезоне.

Наиме, ова сезона је показала да су многе звезде озбиљно подбациле у плеј-офу, више резултатски него играчки.

Нема звезда – нема проблема 

То се пре свега односи на Клиперсе који су слично Лејкерсима "паковани" за титулу и онда су збиља необјашњиво на три утакмице заредом од готовог правили вересију.

Сада су и многе звезде и многи тимови упитани у чему су погрешили, и можда баш у тој упитаности за неке звезде управо Рајли и Сполстра буду одговор.

Тешко је ове године говорити да постоји било које место на свету где би неко радо отишао, сви се најсигурније осећају код куће, али што се кошарке тиче нема никакве дилеме да би Мајами овог прелазног рока могао бити најпожељнија дестинација.

Исто тако, сада нема сумње да репутација играча ког су Рајли и Сполстра изабрали има посебну тежину.

Биће како бити мора 

Ако на тржишту слободних играча Хит пронађе свог Леброна или Дејвиса, или обојицу, онда су питање врха леденог брега решили јер већ имају сјајну екипу епизодиста у овом саставу.

Ако се то пак не деси, Исток и даље остаје поприлично обезглављен и концентрација квалитета остаје на Западу.

Видећемо шта ће бити до краја овог финала, мада за сада делује да ће бити како мора.

Ипак, све ово до сада је фенонемалан успех који уследи кад је клуб озбиљан, када ни у једној сезони не калкулише и не губи утакмице намерно не би ли добио високу позицију на драфту, када је стално у борби пуним срцем, кад зна какве играче тражи и када у момцима које скупља уме да пробуди оно што нико у њима није могао да види.

То се дешава и на нивоу сезоне и на нивоу утакмице и на нивоу личног развоја.

Трећа утакмица финала је показала да чак и Хиро и Робинсон, са евидентним недостацима, успевају да импресионарију својом храброшћу, и да срцем надокнаде све оно што немају у погледу физичких предиспозиција и кошаркашког искуства.

Само Хит предвођен Сполстром и са оваквим менталитетом играча може да узврати Лејкерсима без Адебајоа и Драгића, што не мора бити најава преокрета у серији, али јесте чин отпора, и школски пример мотивисања екипе кроз одусуство највећих асова.

Пет Рајли из ложе сада може да посматра заокружење своје четрдесетогодишње каријере као спортског радника, на једном месту ће бити Лејкерси које је учинио најутицајнијим клубом и синонимом за НБА у време Шоутајма почетком осамдесетих, Леброн ког је учинио шампионом и Хит коме је пружио две шампионске ере.

Све што се буде десило у финалу, дело је Пета Рајлија, а то што се састају две потпуно различите екипе по репутацији, искуству и амбицијама, само показује шта је све у протеклих четрдесет година осмислио овај гуру и са чим се све хватао у коштац.