Окончана Штернова ера у НБА лиги

У суботу 1. фебруара окончала се тридесетогидишња владавина Дејвида Штерна над НБА лигом. Уместо Штерна, нови комесар лиге је Адам Силвер. Док су Џордан, Коби, Леброн и други играчи владали на паркету, Штерн је био „велики газда" који је суверено владао НБА лигом.

На место комесара НБА лиге Дејвид Штерн је дошао 1. фебруара 1984. године, тачно три деценије раније, у доба када су са једног од најберићетнијих драфтова у НБА лиги на паркет закорачили Мајкл Џордан, Хаким Олејџуон, Чарлс Баркли, Џон Стоктон и многи други играчи који су касније постали НБА звезде.

За Дејвида Штерна се каже да је од НБА лиге начинио планетарну атракцију и машину за прављење новца. Након три деценије управљања лигом НБА зарађује 500 одсто више новца него у доба када је Штернм сео у комесарску фотељу.

Од времена када су НБА резултати у Европи и остатку света били доступни само у новинским извештајима, а касније и у одложеним снимцима утакмица, дошло се до тога да су преноси утакмица, без обзира на временску разлику, данас популарни у сваком кутку планете. Леброна, Кобија и другове данас гледају у директном преносу гледаоци у 215 земаља.

Зарада само од телевизијских преноса износи скоро милијарду долара годишње (тачније 930 милиона), док су просечне плате играча нарасле на пет милиона долара по сезони (сезона пре него што је постао комесар просечна плата НБА играча износила је 275.000 долара по сезони). Такође, под Штерном 150 мечева НБА лиге је одиграно у иностранству, где се радило на популаризацији овог америчког спортског бренда.

Штерн је увео и строгу контролу на употребу наркотика јер су НБА играчи осамдесетих година прошлог века били на гласу да користе марихуану и кокаин.

Велику заоставштину Дејвида Штерна представља и проширење лиге на 30 клубова. За време његове владавине НБА лига је добила седам нових франшиза (Хорнетс, Тимбервулфс, Хит, Меџик, Гризлис, Репторс и Бобкетс) које су мењале повремено градове, али су успеле да се одрже у лиги.

Такође, шест Франшиза је за последњих 30 година променило градове у којима су се налазили. Локације су променили Клиперси (Сан Дијего-Лос Анђелес), Кингси (Канзас Сити-Сакременто), Гризлис (Ванкувер-Мемфис), Нетс (Њу Џерси-Бруклин), Хорнетс (Шарлот-Њу Орлеанс), Соникс (Сијетл-Оклахома где су преименовани у  Тандерс).

Последња промена локације фрашизе (из Сијетла у Оклахому) изазвала је многе контроверзе које су такође пратиле Штернову каријеру. Управо је Штернова улога у насилном премештању Суперсоникса и остављања Сијетла без НБА тима осликавала, како неки сматрају, насилничку и диктаторску владавину лигом.

Иако је у „отимању" Суперсоникса главну улогу имао бизнисмен и мултимилијардер Клејтон Бенет, сматра се да је Штерн, како су амерички медији описали, возио „ауто за бекство" са пленом.

Бенет је 2006. године купио Суперсониксе за 350 милиона долара уз обавезу да ће учинити све да задржи тим у Сијетлу. У исто време Штерн је кренуо да критикује град Сијетл оптужујући их да не показују довољно воље да задрже НБА тим. Највећи проблем је била изградња нове хале вредне око 500 милиона долара за коју управа Суперсоникса није могла да се договори са градом. Како није дошло до договора, Бенет је одлучио да франшизу пресели у родни Оклахома Сити. Касније се установило да је све то била игра и да Бенет није ни имао намеру да задржи франшизу у Сијетлу.

Од 2008. године Сијетл је након 41 године остао без НБА клуба. Постојала је нека бледа могућност да Сијетл једног дана поново добије НБА клуб, али за сада се по том питању ништа није урадило. Да ствар буде још гора, Штерн, који је критиковао Сијетл рекавши да град не заслужује НБА екипу, по исељењу Суперсоникса дао је прилично лицимерну изјаву.

„Иако је донета одлука да се Сонкси преместе у Оклахому, НБА наставља да сматра Сијетл за првокласан НБА град који је способан да буде домаћин другом НБА тиму".

Занимљиво је да је Штерн 2011. године поставио Клејтона Бенета за председника комисије која одлучује о пресељењу франшиза. Комија, на чијем је челу Бенет, у априлу прошле године једногласно је гласао против предлога да се Кингси из Сакремента преселе у Сијетл.

Прва контроверза у Штерновој владавини догодила се у самом почетку мандата, за време НБА драфта 1985. године, када је уведен систем лутрије. До тада су НБА клубови имали право пика у зависности од позиције коју су освојили у сезони. Најгори тим је имао право на првог пика, претпоследњи на другог итд. До промене у систему је дошло да би се спречило да тимови намерно постижу што горе резултате да би бирали првог пика. Уместо тога уведена је лутрија у којој су учествовали сви тимови који нису ушли у плеј-оф, где су највише шансе да буду извучени први имали тимови са најгорим скором у претходној сезони.

На драфту 1985. године Дејвид Штерн је из „бубња" извукао коверту са именом Њујорк Никса. Екипа из „Велике јабуке", иако није била најгора у претходној сезони (имала је трећи најгори скор), искористила је срећну руку Штерна и изабрала првог пика Патрика Јуинга. Велика прашина се дигла јер су многи сматрали да је коверта са именом Никса била посебно обележена, тачније да је била закривљена ивица тако да је Штерн тачно знао који је тим изабрао.

На ову причу касније су се надоградиле спекулације да је Штерн фаворизовао само атрактивне екипе, посебно из великих градова, док је игнорисао „НБА периферију". Лос Анђелес, Њујорк, Хјустон, Мајами, само су неки од градова чије су екипе имале наклоност Штерна. Поједини кошаркашки познаваоци сматрају да ће Лејкерсима посебно недостајати Штерн, који је више пута поновио да му је тим из Лос Анђелеса међу миљеницима.

Изјава да је савршено финале оно у којем би Коби Брајант играо против Кобија Брајанта, допринеле су атмосфери да Штерн није био омиљен у многим кошаркашким срединама.

Оптужбе кошаркашког судије Тима Донехија да је шеста утакмица плеј-оф финала Запада 2002. године између Лос Анђелеса Лејкерса и Сакременто Кингса (са Дивцем и Стојаковићем) намештена изазвале су озбиљне сумње у регуларност такмичења. Судија Донехи, који је и сам служио затворску казну због клађења на утакмице које је судио, рекао је да је знао да ће бити и седме утакмице чим је видео судијску тројку.

Он је додао да је у најбољем интересу лиге било да дође до седмог меча Лејкерса и Кингса и да су изабране судије које ће спровести тај посао. Тако су у очајно суђеној утакмици на штету Кингса, Лејкерси дошли до победе, изједначили на 3:3, а касније победили и у мајсторици. Ако утакмица и није намештена, многи кошаркашки аналитичари сматрају да је то меч са најгорим суђењем у историји НБА лиге.

Штерн је имао многе бизарне одлуке које су неретко знале да изазову незадовољство код играча. Тако је и даље на снази посебан код облачења за кошаркаше који су повређени и седе на трибинама, који је Штерн увео пред почетак сезоне 2005/06. Наводно, Штерн је био згађен када је у току телевизијског преноса видео повређеног Алена Ајверсона у хокејашком дресу, са марамом на глави и знатним ланцима.

Штерну се није свидео „гангстерски стил", тако да је увео правила облачења која подразумевају низ забрана. Новим правилима ирачима је између осталог забрањено да носе слушалице на ушима, златне и друге ланце, мајице на бретеле, наочаре за сунце (док су на трибинама), мајице, дресове и опрему из других спортова, укључујући качкете. Забране су важиле за трибине, али и за све друге НБА иступе. Млађи тамнопути кошаркаши су у забранама видели расну црту имајући и схватили су да се нови код облачења односи директно на њих.

Ален Ајверсон је прокоментарисао: „Они циљају момке као што сам ја, који се облаче у хип-хоп фазону".

Ништа мање протесте није изазвала одлука Штерна да 2006. године промени лопту. Тако је стандардну „спалдингову" кожну лопту, која се у НБА лиги користила од 1970. године, заменила нова, од микрофибера. Намера је била, како је Штерн рекао, да се на тај начин унапреди игра.

Од самог старта играчи су показали револт према новој лопти. Шекил О'Нил је био најгласнијии и рекао је да нове лопте изгледају „као оне јефтине које могу да се купе у продавницама".

Тестирања, која је платио власник Далас Маверикса Марк Кјубан су показала да нова лопта одскаче осам одсто мање од претходне, понекад у непредвидивим правцима, као и низ других мањкавости. Иако је Штерн прво тврдоглаво одбијао да призна грешку, након прва два месеца сезоне 2006/07. одлучио је да из употребе избаци нове лопте. Старе, кожне лопте враћене су 1. јануара 2007. године. Ово је била једна од ретких ствари где Штерн и поред све тврдоглавости није прогурао своју идеју.

И одлука да од 2006. године на драфту могу учествовати играчи који имају најмање 19, (и једну годину на колеџу), уместо дотадашњих 18 година, изазвала је подељена мишљења. Том одлуком највише су погођени играчи који су у НБА лигу дошли директно из средње школе. Док једни сматрају да је то паметна одлука, други имају став да се више никада неће појавити кошаркаши попут Кобија, Леброна, Шона Кемпа и других који су одмах из школских клупа заиграли у НБА лиги.

Критичари ове одлуке видели су иза свега заверу да се најбољи средњошколски кошаркаши по сваку цену проследе на колеџе који сваке године примају огроман новац за спортске програме од америчке владе.

Један од последњих великих скандала Штерн је изазвао када је у децембру 2011. године стопирао трејд Криса Пола у Лејкерсе у троструком трејду у који је био укључен и Хјустон. Хорнетси су били франшиза која је у то време делом била и власништву НБА лиге, тако да је Штерн наступао и као један од функционера клуба и функционера лиге, што су многи оправдано сматрали сукобом интереса. Штерн је стопирао трејд, сматрајући да је најбоље за лигу да Пол остане у Хорнетсима, или да клуб добије бољу компензацију у виду млађих играча и пикова на драфту. И поред лобирања клубоца троструки трејд је на крају, личном интервенцијом Штерна, пропао.

Такође, многи сматрају да на Штернову душу иде промена критеријума суђења који је уништио течност у игри. Судије су се саветовале да лакше суде прекршаје за мање контакте што је одударало од духа НБА лиге где се неговала снажна контакт игра. Уз то уведено је правило нулте толеранције за протесте играча код судија, тако да је за свако обраћање арбитрима следила техничка грешка. Уместо да се правилима унапреди, кошаркашки аналитичари у Америци сматрају да се на тај начин уназадила игра.

Иако је владао НБА лигом и привлачио велику медијску пажњу, Штерн није увек чувао прибраност у контакту са медијима. Тако је у емисији познатог спортског водитеља Џима Рома, на питање да ли је драфт лутрија намештена у корист Њу Орлеанс Хорнетса Штерн одговорио: „Под један није, а тебе би требало да је срамота што питаш тако нешто", рекао је Штерн а затим упутио питање водитељу: „Јел још бијеш супругу", уз низ других увреда.

Многи играчи замерају Штерну и отворено стајање на страну клубова за време локаута којих је за време његове владавине у НБА лиги било четири (1995, 1996, 1998-99. и 2011. године). Већина локаута окончана је тако што су играчи попуштали на рачун клубова, а кључну улогу у дисциплоновању кошаркаша имао је управо Штерн пред чијом су се моћи повијале и највеће кошаркашке звезде. После сваког од локаута НБА лига је ишла корак назад јер је доста времена и новца утрошено да се поврати поверење бесних навијача.

Занимљиво је да је након последњег локаута 2011. године, уместо да ради на поправљању односа са навијачима, НБА лига додатно забола прст у око повећавши цену улазница.

На крају, Дејвид Штерн је након три деценије владавине оставио иза себе НБА лигу бољу, јачу и популарнију него што је била када је дошао на њено чело. Многи га сматрају за најбољим комесаром на планети. Велики резултати и велики скандали остаће сведочење о једном времену и човеку који је обележио тај период.