Клиперси - наличје "града анђела"

Лејкерси су огледало Лос Анђелеса, успех, гламур, слава само су неке од одлика ове франшизе која је најпопуларнија у НБА лиги. Ако су Лејкерси огледало Ел-Еја, онда су Клиперси његово наличје. Клуб који је (до пре две године) сушта супротност моћним Лејкерсима. Клиперси служе као пример лоших избора, промашених шанси и неуспеха.

Иако су доласком Блејка Грифина и Криса Пола Клиперси коначно почели да пишу светлију страну своје историје, овај клуб је годинама служио као предмет исмевања у америчом спорту.

Почеци Клиперса везани су за град Бафало у држави Њујорк где су 1970. године основани Бафало Брејвси који су се такмичили у Атлантик дивизији. За осам година Брејвси су само три пута успели да се пласрају у плеј-оф. Након тога франшиза се сели у Сан Дијего где мења име у Клиперс. Ни ту се Клиперси нису дуго задржали. За шест сезона у Сан Дијегу нису успели ниједном да се пласирају у плеј-оф, а посебно лоша сезона била је 1981/82. када су имали учинак од 17 победа и 65 пораза.

Авантура Клиперса у Лос Анђелесу почела је 1984. године. Лејкерси су из Минесоте у Лос Анђелес дошли 24 године раније тако да је сада „град анђела" добио и градски дерби који је, како се испоставило, то био само на папиру. Док су Лејкерси играли у центру Лос Анђелеса, Клиперси су првих неколико сезона играли у у дворани "Лос Анђелес меморијал арена". Лоша карма која их је пратила из Бафала и Сан Дијега настављена је и у Лос Анђелесу.

За 28 сезона у Лос Анђелесу, Клипрси су оборили већину негативних рекорда лиге, истицали су се очајним одлукама на драфтовима, честим променама ростера и тренера, у плеј-оф успели су да се пласирају само шест пута, док су солидне сезоне биле само спорадичне.

Пуних седам сезона у Лос Анђелесу Клиперси нису успели да се пласирају у плеј-пф. У сезони 1986/87. Клиперси су имали скор од 12 победа и 70 пораза, други најгори рекорд у НБА лиги.

Ствари за Клиперсе почеле су да се поправљају крајем осамдесетих година прошлог века када је екипу преузео тренер Лери Браун. Претходно су Клиперси серијом добрих трејдова и квалитетних избора на драфтовима (што је малтене незабележено у њиховој дотадашњој историји) створили респектабилан тим предвођен Роном Харпером, Денијем Менингом, Херсијем Хокинсом и Лојом Вотом.

Са оформљеном екипом која више није била предмет исмевања Клиперси су у сезони 1991/92, први пут забележили више победа од пораза (45-37), и пласирали се у плеј оф, први пут након 16 година, још од времена док су наступали под именом Бафало Брејвси. Исте сезоне Клиперси су на табели завршили изнад Лос Анђелес Лејкерса који су након повлачења Меџика Џонсона таворили на доњем делу табеле. Клиперси су те сезоне испали у првом колу плеј-офа од Јуте, од које су у серији изгубили са 3:2. Наредне сезоне Клиперси су имали учинак од 41 победе и исто толико пораза, и други пут за редом су се пласирали у плеј-оф где су са 3:2 елиминисани од Хјустона.

Таман када се мислило да Лос Анђелес добија и други респектабилни клуб, екипу напушта тренер Лери Браун, Дени Менинг одлази у Атланту у замену за Доминика Вилкинса (који након непуне сезоне напушта клуб као слобдан агент) и језгро екипе се распада. И поред очајних резултата Клиперси су у сезони 1996/97. са негативним скором од 36 победа и 46 пораза успели да се пласирају у плеј-пф где их је у првој рунди „почистила" Јута.

У сезони 1998/99. која је била скраћена због лок-аута у НБА лиги Клиперси су имали само девет победа и 41 пораз, док су сезону касније били закуцани за дно листе са само 15 победа, док су Лејкерси у истом тренутку били најбољи тим лиге. Опоравак је уследио тек средином прве десеније овог века када су Клиперси направили невероватан подвиг елиминисавши Денвер Нагетсе у првој рунди Западне конференције. Тако нешто није се догодило још док је франшиза била смештена у Бафало, 70-их година прошлог века. До наредне шансе за плеј-оф Клиперси су морали да чекају појаву Блејка Грифина.

Ривластво Клиперса и Лејкерса

Историја Клиперса може се такође описати и кроз однос са популарнијом, „лепшом половином" Лос Анђелеса, екипом Лејкерса. На самом почетку када се 1984. године Клиперси стигли у „град анђела", на помолу је било право НБА ривалство. Оба тима су се такмичала и истом граду и у истој Пацифик дивизији. На првим међусобним дуелима дворана је била равномерно подељена навијачима КЛиперса и Лејкерса. И медији су промовисали утакмице Лејкерса и Клиперса као градске дербије, давајући им посебну драж.

Након две године без победе над Лејкерсима, мит о „градском дербију" Ел-Еја пада у воду. Навијача Клиперса је све мање на утакмицама, посебно када се игра против Лејкерса. Расположење навијача пратило је очајне игре тима. Ствари се мењају почетком деведесетих година прошлог века. Као што је поменуто, Меџик напушта Лејкерсе због познатих здравствених проблема, тако да та екипа бива лак залогај за противнике. Први пут у сезони 1991/92. Клиперси се на табели налазе изнад Лејкерса. Наравно овај краткотрајни примат Клиперса је брзо прекиут, а појавом тандема Коби-Шекил поново се зна ко је газда Лос Анђелеса.

Тек је ступањем Блејка Грифина на паркет, и довођењем Криса Пола тас на ваги коначно прешао на страну Клиперса. „Наличје Лос Анђелеса" како су понеки звали Клиперсе, коначно има тим који може да парира не само Лејкерсима већ и другим екипама. Први пут Клиперси имају и шампионске снове. Сам ривалитет са Лејкерсима коначно се захуктао.

На утакмицма у 2012. години навијачи Лејкерса, који су и даље бројнији, звиждали су играчима Клиперса на загревању. До тада су били незаинтересовани за ту екипу, али након неколико пораза у међусобним дуелима Клиперси им полако постају трн у оку. И на паркету је у последње две године атмосфера много ужаренија, играчи се чешће кошакају, а сама победа има посебну драж. Ипак, тренутно у међусобним окршајима Лејкерси воде против Клиперса са 97 победа и 33 пораза.

Занимљиво је да су Клиперси покушали да се профилишу и као „народни клуб", па су намерно давали доста јефтиније од Лејкерса карте за утакмице. Ипак, публика у Лос Анђелесу воли победнике, а Клиперси то нису били, тако да су остали без масовније подршке.

Серија нелогичних потеза

На већини листа најгорих франшиза у свим спортовима у Америци Лос Анђелес Клиперси налазе се на самом врху. Тешко је попамтити какве су катастрофалне процене имали генерални менаџери овог тима када су бирали пикове са драфта и када су уговарали трејдове.

Од када је уведено лутријско извлачење пикова 1985. године, Клиперси су са драфта изабрали укупно 21 играча, од којих је само Дени Менинг, са солидном каријером, играо на ол-стар мечу (све до појаве Блејка Грифина).

Једна од првих грешака учињена је управо на драфту 1985. године. Први пик је био Патрик Јуинг који је отишао у Њујорк. Следећи центар на листи био је трећи пик Беноа Бењамин док је Карл Мелоун био 13. Клиперси су узели Бењамина, Јута Мелоуна, даље је све познато. Први је постао један од најбољих НБА играча у историји, за другог је ретко ко више чуо.

Две године касније Клиперси су имали право на два пика са драфта и чинило се да не могу да забрљају. Уместо да изаберу првог пика, Дејвида Робинсона, Клиперси се одлучују за седмог пика Реџија Вилијамса (не Реџија Милера који је исте године био 11. пик) и 13. пика Џоа Вулфа. Обојица кошаркаша испоставила су се као промашаји. Исте године Клиперси су имали право и на 19. пика, одлучили су се за Кена Нормана иако су могли да узму много бољег играча.

Да су имали мало више храбрости, Клиперси су 1984. године могли да имају и Стоктона, али тада им се учинило да мали, мршави, бели момак нема будућност у НБА лиги. Уместо Стоктона изабрали су крилног центра Мајкла Кејџа. Јута је била храбрија, ризиковала и добила једног од најбољих плејмејекера у историји.

Клиперси су и на драфту 1989. године узели прецењеног играча који, како се испоставило, није ни желео да игра за њих. Клиперси су имали право другог пика и изабрали су Денија Ферија који је одмах рекао да нема намеру да потпише професионални уговор са Клиперсима. Фери је одлучио да је боље играти у Европи него за Клиперсе па је годину дана провео у римском Месађеру, да би касније потписао за Кливленд. Занимљиво је да су многи упозоравали Клиперсе да не узимају Ферија који нема намеру да игра за њих, али упозорења су игнорисана. На истом драфту Клиперси су имали шансу да узму Глена Рајса или Шона Кемпа.

Ништа бољи нису били избори ни на драфту 1989. године када су као осмог пика изабрали Боа Кемпбела, док су 1998. године као првог пика изабрали Мајкла Оловокандија. Две године касније као трећег пика изабрали су Даријуса Мајелса, док је избор Ливингстона 2004. године као четвртог пика можда и врхунац промашених потеза.

Све до драфта 2009. године када је као први пик изабран Блејк Грифин, Клиперси су ређали промашај за промашајем. Дугој листи промашених инвестиција треба додати и играче попут Криса Вилкокса, Даријуса Мајлса, Јарослава Королева и других.

Клетва Клиперса

Посебан део потребно је посветити познатој „клетви Клиперса". Многи сматрају да је клуб једноставно уклет. Најбољи пример можда је Блејк Грифин који 2009. године када је потписао за Клиперсе, читаву сезону пропустио због тешке повреде. Генерација Клиперса која је 1996/97. године изборила један од ретких пламсмана у плеј-оф посебно је имала трагичну судбину.

Четворица играча те генерације нису више међу живима. Малик Сили погинуо је у саобраћајној несрећи 2000. године, Кевин Дакворт преминуо је услед болести срца 2008. године. Лоренцен Рајт је 2010. године нестао да би полиција на крају нашла његово беживотно тело. Сви докази указивали су на то да је Рајт убијен. Двејн Шинцијус 2012. године умро је од рака. Ни један од водећих играча те генерације Лој Војт није имао среће. Он је каријеру завршио у сезони 1997/98. услед тешке повреде.

О власнику Клиперса, мултимилионеру Доналду Стерлингу тек би могла књига да се напише. У најмању руку контроверзни власник Клиперса клуб је купио 1981. године. У тренуцима када се одмарао од вођења клуба Стерлинг је посећивао судове где је најчешће одговарао за оптужбе везане за расизам. Више милиона долара Стерлинг је потрошио због „дугог језика" и вређања на расној основи.

Стерлинга је тужио и бивши генерални менаџер клуба Елџин Бејлор који је открио да му је власник клуба рекао да жели да направи тим у којем ће играти „велики број сиромашних црнаца са југа које ће предводити бели тренер". У преговоримо са Денијем Менингом Стерлинг је рекао да нуди „велики новац сиромашном црном момку". У зградама које је Стерлинг поседовао власник Клиперса није дозољавао да се усељавају хиспано-американци. На душу Стерлинга се ставља и куповина земљишта на којем је обећао да ће саградити објекте намењене бескућницима. На крају од градње није било ништа, Стерлинг се само докопао земљишта. Посебан однос Стерлинг има са играчима које, наводно, често вређа када лоше играју, док се неретко меша и у посао тренера. Многи сматрају да на лошој срећи Клиперси могу захвалити управо Стерлингу.

И поред свих недостатака Клиперси су екипа која сваке године има све већу подршку. Појавом Блејка Грифина и Криса Пола Клиперси играју атрактивну кошарку која привлачи велики број гледалаца.

На утакмицама Клиперса, осим глимца Билија Кристала, који је дугогодишњи навијач ове екипе, могу се видети и Ријана, Џесика Алба, Елен Помпео (Грејова анатомија), Кид Рок, Адам Левин фронтмен групе „Марун фајв", „лош момак" Холивуда Чарли Шин и многи други. Сви се надају да би ова екипа ускоро могла заиста да освоји шампионски прстен.