Повреде као усуд - Пени Хардвеј

Пре Кобија и Леброна, Дјуранта и Мела, почетком деведесетих година прошлог века, након првог повлачења Мајкла Џордана појавио се Амферни Пени Хардвеј, играч за кога се предпостављало да би могао да наследи „летећег Мајка".Каријера Хардвеја почела је силовито, али  попут многих других кошаркаша ни овај играч, због честих повреда, никада није успео да испуни свој потенцијал. 

Момак који је био део легендарне екипе која је на припремном мечу савладала и дрим-тим 1992. године предвођен Мајкл Џорданом, заједно са Крисом Вебером, Грентом Хилом био је предводник новог таласа кошаркаша, оних који би трабало да владају у пост-Џордановој ери (када се још мислило да се Џордан неће враћати из пензије) . Био је један од највиших плејмејкера у лиги са висином од 201 центиметар, а начином игре, на тренутке, заиста је подсећао на Џордана.

Заједно са тада млађаним Шекилом О'Нилом у Орланду предводио је екипу са Флориде до НБА финала 1995. године где су изгубили од Хјустона. Пени и Шек су били претеча каснијем тандему Коби-Шек, који су Лејкерсима харали лигом. Да Пенијево тело (пре свега колено) није било измучено повредама, али и да није било неких других непредвиђених околности, Орланду би вероватно припала улога коју су касније Лејкерси имали у НБА лиги.

Хардвеј је „момак са југа", рођен у Мемфису, у једном од најопаснијих крајева града, злогласном Бингамптону. Одгајила га је бака која му је дала и надимак Пени, по којем је касније остао упамћен у НБА лиги. Његова бака је најзаслужнија зашто је Хардвеј уопште почео да се бави кошарком. Она је забранила унуку да игра амерички фудбал, јер је превише опасан и није хтела да се Пени повреди.

То се испоставило као битна одлука јер је за кратко време Пени приказао раскошан таленат под обручима. Као прави локалпатриота Хардвеј је након средње школе уписао Универзитет Мемфис стејт. Прву годину није играо због лошег просека оцена (што се у данашње време више не дешава), али то није била најгора ствар која му се десила на почетку каријере у колеџу. Пени је прве године рањен у ногу у току пљачке, када га је разбојник држао на нишану и већ тада је његова каријера била у опасности.

Ипак, Хардвеј се опоравио, коначно је и заиграо за Мемфис стејт, где је водио екипу са 22,8 кошева, 8,5 скокова и 6,4 асистенције по мечу. На крају колеџ каријере Мемфис Стејт је у знак захвалности повукао дрес са бројем 25 који је Хардвеј носио. Занимљиво је да се Пени кратко вратио на Мемфис Стејт, где је 2003. године дипломирао.

Пени је НБА каријеру почео 1993. године у Орландо Меџику. Његов пут до Флориде био је занимљив јер је Голден Стејт Хардвеја изабрао као трећег пика на драфту, док је Орландо желео да узме првог пика Криса Вебера и да га упари са Шекилом О'Нилом који је годину дана раније стигао у клуб. Хардвеј је међутим желео да игра са Шеком и тражио је од челнника Орланда још једну шансу да се докаже. Два дана пред почетак драфра, на ревијалној утакмици, Пени је импресионирао челнике клуба који су убрзо договорили трејд са Голден Стејтом.

Време проведено у Орланду од 1993. до 1999. године био је најбољи период Пенијеве каријере. Иако је сезону почео као бек шутер, брзо је прекомандован на позицију плејмејкера, и био је највиши организатор игре у лиги. У сарадњи са Шекилом О'Нилом Орландо постаје једна од најбољих тимова лиге. Легендарну петорку коју је пратио мото Do you belive in magic чинили су: Пени Хардвеј, Денис Скот, Ник Андерсон, Хорас Грант и Шекил О'Нил.

Екипу је водио Брајан Хил, а Орландо је већ у сезони 1994/95. дошао до великог финала где их је чекао Хјустон. У судару младости и искуства тријумфовало је искуство. Хјустон је предвођеним маестралним Хакимом Олејџуаном и Клајдом Дрекслером „почистио" Орландо са 4:0. И поред пораза будућност је изгледала светла за Орландо који је у том тренутку можда био најатрактивнији тим лиге. Пени је те сезоне у просеку давао 20,1 поен и имао је 7,2 асистенције по мечу, Шек је постизао нешто мање од 30 поена по утакмици, сви играчи су играли на високом нивоу. Мало ко је могао да слути да тим са Флориде више никада неће добити шансу да се бори за титулу.

У периоду док је играо за Орландо Пени је постао један од најпопуларнијих играча лиге. Од 1995. до 1998. године Хардвеј је био учесник ол-стар утакмице. У том тренутку долази до првих сукобљавања са Шекилом. Два сјајна млада играча, нису могла да умирен свој его. Слично пуцање тима виђено је и неколико година касније када се сличан проблем јавио између Кобија и Шека у Лејкерсима. Чини се да је повод за захлађивање односа са Шеком било Пенијево вођење екипе почетком сезоне 1995/96. када се горостасни центар повредио. Пени је тада ускочио, преузео улогу апсолутног лидера, давао је 27 поена у просеку и чинило се да доказује да може успешно да води тим и без О'Нила.

Антагонизми који су се јавили на релацији Пени-Шек од перспективне екипе која је имала све услове да влада лигом, направили нездраву средину. Прво је Шек „дигао сидро" и по истеку уговора 1996. године отишао је у Лејкерсе. Претходно је за Орландо рекао да је „мали суви поток", алудирајући да та средина није више довољно добра за његов напредак.  Био је у праву јер је након његовог одласка настало растакање талентоване екипе.

Пени по Шекиловом одласку имао шансу да докаже да и без њега може предводити екипу до титуле, али није је искористио. Хардвеј је прво предводио играче који су били незадовољни начином на који тренер Брајан Хил предводи екипу, и који је на крају смењен, док је на његово место доведен је Чак Дејли. Иако је у сезонама након НБА финала у просеку давао више од 20 поена по утакмици, Орландо више није добио шансу за титулу. Чикаго је са повратником Џорданом 1996. године у финалу Источне конференције почистио Меџикову екипу, 1997. године Орландо већ у првом колу елиминисан од стране Мајамија.

Та 1997. година била је прекретница у Хардвејевој каријери, која је након тешке повреде колена кренула низбрдо. На почетку сезоне 1997/98. Хардвеј је повредио колено и након операције уследио је дуг период опоравка. Тренер Чак Дејли је замерио Хардвеју на одлуци да на третман не иде у Орландо, већ у Хјустон. Дејли је више пута изјавио да би играчи требало да су уз екипу чак и када су повређени.

Посебно је критикована Пенијева одлука да се недовољно опорављен врати на паркет да би играо на ол-стар мечу 1998. године. Иако је пропустио већи део сезоне, Пени је поново био играч за кога су навијачи масовно гласали. Одлука да се врати на паркет за ту ревијалну утакмицу разбеснело је и његове саиграче у Орланду. Хардвеј ни слутио није колико је та одлука погубна за њега. Након ол-стар меча у Њујорку Пени је још само једну недељу остао на паркету пре него што је обновио повреду. Након тога више никада није био исти играч и више никада није достигао просек од 20 и више постигнутих кошева по утакмици.

У Орланду Хардвеј је провео шест сезона и одиграо је укупно 414 утакмица. На 369 утакмица у регуларном делу сезоне Пени је имао просек од 19 поена, 6,3 асистенције и 4,7 скока. На 45 плеј-оф мечева Харвеј је у просеку бележио 21,8 поена, 6,5 асистенција и 4,9 скока.

На инсистирање Џејсона Кида, Финикс санси су 1999. године довели Хардвеја у своје редове. Чинило се да је Аризона права средина за нови почетак играча чија је каријера почела да бледи. И овде су повреде као усуд пратиле не само Хардвеја већ и читаву екипу.

Хардвеј и Кид су се наизменично повређивали, један играч колено, други стопало, тако да су у сезони 1999/00. заједно на паркету били само 45 утакмица. Наредна сезона 2000/01. је обећавала, али Хардвеј је након само четири одигране утакмице морао на две операције колена које су га до краја сезоне удаљиле са паркета. У сезони 2001/02, када се већ вратио на паркет, у Сансима више није било Џејсона Кида који је "трејдован" у Њу Џерси.

Уместо Кида у клуб је стигао Стефон Марбери. Од старта два играча се нису подносила. Док је Кид био пре свега одличан асистент, Марбери је био шутер. У том периоду Сансима је била мало једна лопта да подмири апетите играча.

Свака нова сезона била је све лошија за некадашњу младу наду НБА лиге. Хардвеј је сезону 2002/03. први пут почео са клупе, а 24 мечева пропустио је због повреде шаке. За Сансе Хардвеј је за пет сезона одиграо 236 утакмица  на којима је у просеку имао 12,4 поена, 4,5 скокова, 4,2 асистенције и 1,3 украдену лопту. На 15 мечева плеј-офа, које је одиграо за Финикс, Пени је имао је просек од 17,3 поена, 5,3 скока, 5,1 асистенцију и 1,8 украдених лопти.

Последњу шансу за повратак Пени је имао у Њујорк Никсима где је заједно са Марберијем "трејдован" 2003. године. У првој сезони одиграо је 42 утакмице и заједно са Марберијем био је најзаслужнији за пласман Никса у плеј-оф, где их је у првој рунди елиминисао Њу Џерси. Већ следеће сезоне Хардвеј се мучио са разним повредама и одиграо је само 37 утакмица, док је у сезони 2005/06. због нових проблема са коленом одиграо само четири меча.

Опроштај од НБА лиге Хардвеј је имао у Мајамију, где је трејдован у августу 2007. године и где је играо за минималац који је намењен ветеранима. Повратак на Флориду на тренутак је подсећао на почетак каријере, јер је у Мајамију био заједно са Шекилом, који је раније стигао из Лејкерса. За Мајами Пени је одиграо само 16 утакмица. Сезона 2007/08. била је последња у каријери овог кошаркаша.

Хардвејева судбина слична је судбини Грента Хила, чију су каријеру такође мучиле повреде. И док се за Хила сматра да су повреде искључиви кривац зашто није постао нови Џордан, за Хардвеја поједини стручњаци сматрају да постоје и други разлози.

Бивши НБА кошаркаш и тренер Дени Ејнџ рекао је за Хардвеја: „Пени је велики играч, али он мора да научи да сваки дан, на сваком мечу, буде велики играч". Навијачи Орланда и даље му замерају да је зарад славе жртвовао здравље и да су га због тога повреде пратиле читаву каријеру.

Сам Хардвеј је у више интервјуа, након повлачења, рекао да су га повреде и болови уништили.

„Сећам се времена док сам играо да сам трпео болове. Доктори су ми тада говорили да умишљам, да је све то у мојој глави. Питали би ме: 'Да ли си чуо да ти је колено искочило?'. Одговарао сам им не, али да ме заиста боли. За кратко време сам од атлете и једног од најбољих бекова у НБА лиги постао играч који једва хода. Није било више ни брзине ни агилности. Морао сам да се мењам, да мењам стил игре јер више нисам могао да тренирам због болова у колену".

Пени је рекао да у таквим треуцима није имао подршку саиграча.

„Нико ми није дао подршку. Било је чудно, очекивао сам да ме неко макар упита да ли сам добро. Ништа од тога није било. Већина је мислила да се фолирам, а нису имали појима како сам се осећао. Када се Грент Хил вратио у Орландо након серије операција, први сам му честитао јер сам знао да остали не схватају шта је све прошао".

Још док је играо кошарку о Пенију се причало у прошлом времену, јер је после одличног старта његова каријера рано почела да бледи. Ипак, ова бивша НБА звезда и даље воли кошарку. Данас Пени у свом старом крају тренира средњошколски тим из школе, која се налази на лошем гласу. Пени је преузео улогу тренера од свог друга из детињства, који због тешке болести није више могао да се бави тим послом.

Прва ствар на којој Хардвеј инсистира у својој кошаркашкој филозофији је да је школа на првом месту. Играчима је поставио услов да могу тренирати само ако имају добре оцене.