Најпотцењенији НБА играчи (други део)

Каријера Џека Сикме трајала је од 1977. до 1991. године, које је овај играч провео у само два тима, Сијетл Суперсоноксима и Милвоки Баксима. Данас се име овог играча ретко помиње и поред тога што је током читаве каријере важио за једног од најбољих центара НБА лиге. Сигма који је висок 211 центиметра, за 14 сезона одиграо је 1107 утакмица на којима је најчешће имао дабл-дабл учинак (двоцифрен број поена и скокова).

Ипак, оно по чему је Сикма остао упамћен су слободна бацања. Сикма је са линије слободних бацања имао невероватних 84,9 одсто успешности, и важио је за једног од најбољих у лиги. У сезони 1987/88. Сикма је био најбољи извођач слободних бацања са 92,2 убачена бацања са линије пенала.

Само због тога Сикма је заслужио место у „Кући славних", али осим слободних бацања овај НБА центар, који је 1979. године узеон титулу са Сијетлом, био је један од најстабилнијих играча лиге који је играо без већих осцилација. За 14 сезона у НБА лиги Сикма је у просеку имао учинак од 15,6 поена и 9,8 скока по мечу.

Иако га је НБА лига малтене заборавила Сикма је након играчке каријере ушао у тренерске воде где је радио као асистент у Сијетлу, Хјустону и Минесоти, где се и даље налази.

Исте године када је Сикма започео НБА каријеру, дебитовао је и Бернард Кинг, још један играч чији је учинак остао непримећен поред великих звезда који су играли у истом периоду. Кинг је са висином од 201 центуметар играо на позицији ниског крила, био је експлозиван и брз играч, који је вукао највећи број контранапада.  О томе какав је Кинг био играч можда најбоље говори статистика.

Током читаве каријере овај играч је у просеку давао више од 20 поена по мечу. У својој руки сезоини у Њу Џерси Нетсима Кинг је оборио клупски рекорд постигавши 1909 поена (24,2 по мечу). Док је играо за Њујорк Никсе, Кинг је у сезони 1984/85. постао најбољи стрелац лиге са 32,9 поена по утакмици.

Крајем јануара 1984. године Кинг је постао први играч након 1964. године који је на узастопним мечевима постигао 50 и више поена. Док је играо у Њујорку, Кинг је 30. јануара против Сан Антонија постигао 50 поена, да би дан касније против Даласа поново постигао исти број поена. Наредне сезоне исти играч је против Њу Џерсија убацио 60 поена, чиме је постао десети играч у НБА историји који је пребацио ту бројку.

Оно по чему је Кингова каријера ипак остала упечатљива је повратак на паркет након тешке повреде. Он је на врхунцу каријере 1985. године покидао лигаменте колена и каријера му је висила о концу. Кинг је успео да се опорави и врати.

И даље је био одличан стрелац, тако да је у првој сезони након повреде, у дресу Вашингтона убацивао 17,2 поена по мечу. Сваке наредне сезоне Кинг је био све бољи, тако да је у последњој сезони у НБА каријери 1990/91. у просеку убацивао 28,4 поена по утакмици. Кинг се на паркет кратко вратио 1992. године када је у Нетсима одиграо 32 меча, али са незнатним учинком.

И поред свих успеха Кинг није ушао у „Кућу славних", док се из тог периода ретко ко се сећа овог играча. И даље је сва слава тог времена намењена Меџику, Џордану, Бирду, Томасу и другима.

Доминик Вилкинс је један од играча који је обележио не само једну еру НБА лиге, већ је и први врхунски амерички кошаркаш који је наступао за неки европски клуб, где је са Панатинаикосом 1996. године освојио и Евролигу.

Највећи део каријере Вилкинс је провео у редовима Аталанта Хокса, где је имао застрашујућу статистику. Од 1984. до 1994. године Вилкинс је по сезони никада није давао мање од 25 поена по утакмици. Најбољи стрелац лиге постао је 1986. године када је у просеку постизао 30,3 поена по мечу.

У времену док је играо за Аталанту Вилкинс је вероватно био један од најбољих офанзивних НБА кошаркаша, кога су можда само нијансе делиле од Џордана.

За Вилкинса се не може тврдити да није био у фокусу медија, али ипак чини се да је његов учинак ипак остао у сенци других кошаркаша. Чињеница да Аталанта, за разлику од Бостона, Чикага, Детриоита и Лејкерса, није успела да се домогне НБА титуле у том периоду и да је често подбацивала у плеј офу, можда је допринела да Вилкинсова заоствштина полако пада у заборав.

Данас се овог играча већином сећају по невероватним закуцавањима. Вилкинс је два пута на ол-стару тријумфовао у такмичењу у закуцавању,  1985, и  1990. године. Вилкинсова каријера била је много већа и његов траг у НБА лиги много дубљи од две титуле за освојене на такмичењу у закуцавању.

Вилкинс можда није имао среће да освоји НБА титулу, али као утеха остаје чињеница да је 1996. године са Панатинаикосом, којег је тада предводио Божа Маљковић, узео трофеј Евролиге.