Најпотцењенији НБА играчи (први део)

Опште мишљење познавалаца НБА лиге је да је Скоти Пипен један од најпотцењенијих кошаркаша. Ако је Џордан у Чикаго булсима био Бетмен, Пипен је био Робин. Увек у сенци „летећег Мајка", Пипен је ретко када добијао признање за оно што је допринео освајању титула Булса. Наравно, Пипен није био анониман, чак и они који су расли у времену након Џордана чули су за овог играча, али мало је било оних који су заиста приметили о каквом се кошаркашу ради.

Имајући у виду да су сви били фокусирани на Џордана, многима је промакла чињеница да је Пипен један од најкомплетнијих и најбољих „ол-араунд" играча. Помало су скривени остали и његови невероватни дефанзивни квалитети, а камоли офанзивне карактеристике, посебно када Џордан има лопту у рукама.

Тек након више од једне деценије, анализирајући владавину Чикаго булса из 80-их и 90-их година прошлог века, НБА аналитичари постају свесни  Пипеновог доприноса. Можда је Булсима било лако да освајају титуле са Џорданом на челу, али је и „летећем Мајку" било лакше када је поред себе имао једног од најбољих играча НБА лиге.

Колико је то битно Џордан је осетио у последње две НБА сезоне, које је провео у Вашингтону, где поред себе није имао кошаркаша ни приближног квалитета као што је Пипен. Визардси, у то време, не да нису били кандидати за титулу, већ нису ушли ни у плеј-оф.

За осамдесете године прошлог века често се каже да представљају златно доба НБА лиге. Тада се догодио пробој у коме је америчка професионална кошарка постала светски, а на само национални бренд. У то доба паркетом су владале суперзвезде попут Меџика Џонсона, Лерија Бирда, Ајзее Томаса, Џабара, нешто касније Џордана, као и многих других. Сва слава припадала је суперзвездама које су промовисане као кошаркашки богови. Многи играчи из тог периода су неправедно запостављени. Алекс Инглиш је само један од њих.

Док су се медији као у трансу пратили све што раде водеће звезде најпопуларнијих тимова, Инглиш је био један од најбољих стрелаца лиге. Пуних десет сезона у Денвер нагетстима, овај играч се налазио у самом врху листе стрелаца. У сезони 1982/83. Инглиш је био и најбољи стрелац лиге са 28,4 поена у просеку. У тренутку када је завршио НБА каријеру Инглиш је био шести најбољи стрелац лиге свих времена.

И поред свих успеха његово име ретко када се помиње када се прича о најбољим играчима тог периода. За разлику од многих других, Инглиш није био медијски популаран, али је ипак оставион траг као један од најбољих стрелаца у историји НБА лиге.

Марк Ентони Агвајер један је у низу заборављених и запостављених кошаркашких мајстора из златне ере НБА лиге. За њега знају већином старији навијачи Далас Маверикса где је Агвајер играо од 1982. до 1988. године.  У том периоду Агвајер је по свим статистикама био један од најбољих НБА играча. На жалост његов учинак је најчешће евидентиран само у статистици, док су се медији бавили много атрактивнијим играчима.

У редовима Маверикса Агвајер је у просеку давао 24 поена по мечу, а имао је шест скокова и четири асистенције. Већину клупских рекорда, до појаве Дирка Новицког, поставио је управо он.

Каква је величина овог играча најбоље показује период проведен у редовима Детроит Пистонса. Одмах по доласку Агиреа у Детроит овај тим је освојио прву, а затим и другу шампионску титулу 1989. и 1990. године. Иако је у клуб дошао као један од најбољих кошаркаша лиге, Агвајер је најчешће био резерва Денису Родману.

Сваки минут на паркету овај играч је савершено користио. Иако је био шести играч, Агвајер је био четврти стрелац екипе. У шампионским сезонама у Пистонсима он је постизао 15,5, односно 14,1 поен по мечу.

Иако је у клуб дошао као врхунски стрелац, није му сметало да буде замена Родману и да са клупе помаже екипи. Многи сматрају да је долазак овог играча била последња коцкица у шампионском мозаику Детроита. На жалост, у сенци Ајзее Томаса, Џоа Думарса, Дениса Родмана, Била Ламбира и осталих, његов учинак је остао некако незапажен.